U dokumentu, sa kojeg je nedavno skinuta oznaka tajnosti, konstatuje se da je Tito govorio srpskohrvatski, koji mu je “navodno” maternji, ali sa “stranim akcentom”.
U opsežnoj analizi eventualnih jezika, koji bi Titu stvarno mogli biti maternji ili pak bliskiji od srpskohrvatskog, navedeni su ruski i poljski.
“Samoglasnik ‘i’ isto se izgovara posle mekih i tvrdih suglasnika u srpskohrvatskom jeziku. Na drugoj strani oni čiji je maternji jezik ruski ili poljski verovatno bi obe reči izgovarali sa umekšanim ‘n’. To je upravo Titov izgovor srpskohrvatskog jezika i on se najbolje opisuje kao strani akcenat”, navodi se u analizi, čije delove prenose “Politika” i “Mondo”.
Autori dokumenta kažu da bi bilo logično pretpostaviti da je kontroverzni Tito Rus ili Poljak, ali naglašavaju da se njegov identitet samo može pretpostaviti, kao i da sigurno nema “jugoslovensko poreklo”.
Oni konstatuju da upravo Titovo nejugoslovensko poreklo može da objasni njegovu nepristrasnost i dosledno tome “uspeh” u razrešavanju raznih problema i sukoba etničkih grupa u Jugoslaviji.
Autori analize, koja je rađena na osnovu jednog Titovog govora iz 1977. godine, zaključuju da bi bilo kakvo dalje istraživanje stvarnog i pravog Titovog identiteta služilo samo u akademske svrhe.