Kako pišu Večernje novosti, to je naročito izraženo u naseljima sa većinskim stanovništvom koje se na dva poslednja popisa izjasnilo kao Vlasi, u poslednjih deceniju-dve su podigli hramove Srpske pravoslavne crkve u svojim mestima.
Zasad, prema svedočenjima meštana, u mestima gde su rumunski sveštenici počeli bogosluženje, malo je vernika koji dolaze pod krov njihovih hramova.
Očito je da slede stavove svojih zajednica i udruženja u Srbiji koji ne prihvataju zakon rumunskog parlamenta po kojem se negira postojanje svih vlaških zajednica na prostoru Balkana, a Vlahe smatraju Rumunima.
“Niko nema pravo da od pripadnika vlaške nacije zahteva da se izjašnjavaju kao Rumuni, a u Srbiji osim vlaške manjine postoji i legitimna rumunska manjina”, izjavio je Radiša Dragojević, predsednik Nacionalnog saveta Vlaha, a prim. dr Siniša Celojević, predsednik Vlaške demokratske stranke, u Negotinu, ustvrdio je da se Vlasi Srbije nikada neće složiti sa stavom Rumunije po vlaškom pitanju.
Uticaj Rumunske pravoslavne crkve, posle Timočke krajine sve je veći i u Resavi i Braničevu, posebno u svilajnačkoj i opštini Petrovac na Mlavi, sudeći prema njihovim nastojanjima da onima koji su se izjasnili kao Rumuni, i u cilju „promene mišljenja“ Vlaha, obezbede objekte gde njihovi vernici, mogu da obave svoje verske potrebe.
Prema planu RPC već je oformljena njihova parohija u Bobovu, u blizini Svilajnca, koja pokriva Resavu a, po rečima Mirka Paunovića, iz Proštinca, koji za sebe kaže da je koordinator Zajednice Rumuna u Srbiji za Braničevski i Pomoravski okrug, parohija će biti formirana i u Melnici kod Petrovca na Mlavi.
U međuvremenu, u Bobovu je osveštana jedna privatna kuća za privremenu crkvu, u čijem dvorištu je postavljen veliki krst i zvono, gde rumunski sveštenici sada redovno vrše službu, a u subotu je u selu Busur osveštena crkva kao privremeni objekat, i održana liturgija kojoj je prisustvovao i prota Dejan Aleksandrović, vikar timočki i tri sveštenika.
Objekat od drveta je podignut na mestu gde će, kažu, uskoro početi zidanje nove crkve.
Svega dvadesetak meštana Busura, naselja sa većinskim vlaškim življem, prisustvovao je ovom bogosluženju, a u Bobovu na službu u novoj crkvi, kažu, dolazi najviše do desetak ljudi:
“Novu seosku crkvu novije gradnje posećuje manje vernika”, uzvraćaju u RPC.
Vernici u Bobovu, nezadovoljni tarifom koju za svoje usluge naplaćuju sveštenici, nedavno su posetili eparhiju Braničevsku i iz zvaničnog cenovnika videli da im je ovaj „namet“ tri puta veći od propisanog.
Po povratku kopije cenovnika su izlepili po selu, ali se ništa nije promenilo.
Tako su postupili i u selu Dublje, jer nisu mogli da plaćaju tarifu koju im je odredio sveštenik.
Da je ovakvo ponašanje, kažu vernici, ubrzalo obavljanje bogosluženja rumunskih sveštenika u Resavi, govori i primer iz vlaškog sela Subotica.
U ovom mestu prošle godine održano je prvo „opelo iz uvoza“, jer ožalošćena porodica, kako su izjavili, nisu hteli ni mogli da plate deset puta veću sumu novca od važeće crkvene tarife, pa su pozvali sveštenike Rumunske pravoslavne crkve da održe opelo – besplatno. Oni službu, osim prevoza, ne naplaćuju od vernika, jer imaju državnu platu. Sveštenik SPC je demantovao navode porodice.