Upis u katastar ne omogućava kredit

Ovo je, ukratko, trenutni stav bankara, povodom sudbine kuća i stanova iz „katastarske legalizacije“, prenose Večernje novosti.

Hipoteka ne može da se uspostavi na nelegalno sagrađenim objektima, konstatuje taj list. Objekti upisani samo u katastar, bez naknadno izdate građevinske i upotrebne dozvole, i dalje zvanično ostaju nelegalna. Upisom u katastar dobija se samo pravo svojine.

Iako ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić tvrdi da će na objekte iz „katastarske legalizacije“ biti moguće upisati hipoteku, mada neće smeti da se prodaju, bankari tvrde drugačije.

“Onoga trenutka kada država prihvati hipoteke nad nelegalnim objektima, prihvatiće ih i banke”, nezvanično kažu bankari u iščekivanju novih sastanaka i instrukcija tim povodom.

“Svaki stambeni zajam banke moraju da osiguraju kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Što znači da prvo država, kao vlasnik Korporacije, mora da prizna hipoteku nad takvim nelegalnim objektom. Drugo pitanje je da li će banke potom priznati takvu hipoteku. Jer, korporacija banci, u slučaju da dužnik ne plati dug, namiruje samo 75 odsto iznosa kredita. Za ostatak je odgovorna banka. Nama svakako ne trebaju kuće i stanovi koje ne možemo da prodamo. A još manje oni koje prvo treba da legalizujemo da bismo ih prodali”.

Pravna služba jedne banke ističe da Zakonom nije napravljeno razgraničenje između legalizacije i upisa prava svojine.

“Stoga banke ne bi trebalo da ovakve objekte uzimaju kao sredstvo obezbeđenja, jer ovaj zakon ne donosi odgovarajući nivo zaštite koju bi država pružala u eventualnom sudskom sporu za ove objekte. Zakonom se vrši upis prava svojine na objektima, koje će u katastru biti upisano uz zabeležbu. Ta zabeležba u teretnom listu nam je pokazatelj da se država nije bavila samim objektom”, navode ovi pravnici.

Zakon predviđa pravo vlasnika da, pošto upiše pravo svojine na nelegalno sagrađenom objektu, može da nastavi sa pribavljanjem građevinske i upotrebne dozvole.

“Ako je ne pribavi, objekat se neće smatrati legalizovanim u smislu gradnje, a dalja prodaja objekta će zavisiti od toga da li je vlasnik izmirio obaveze po osnovu naknade za uređenje građevinskog zemljišta. To znatno može da umanji utrživost takvog objekta, putem sudske ili vansudske prodaje, što za banku nije prihvatljivo”, objašnjavaju pravnici banke.