Kako pišu Večernje novosti, nosioci Partizanske spomenicesu, prema važećim zakonima, svrstani u nekoliko kategorija, zavisno od vremena provedenog u ratu i uloge u njemu.
Iako se u evidenciji Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja nalaze imena 49.000 korisnika koji se vode u rubrikama „učesnik NOR“, njihov broj je daleko manji, jer su penzije velikog broja preminulih boraca nasledili njihovi živi supružnici. Njihova primanja, makar na papiru, deluju vrlo skromno.
“Prosečna penzija korisnika koji su NOR-u pristupili pre septembra 1943, što je uređeno posebnim propisima nekadašnje savezne države je oko 31.000 dinara”, objašnjavaju u Fondu PIO.
Borci koji su u rat otišli krajem 1943. i kasnije primaju u proseku manje od 24.000 dinara.
Tanka primanja boraca donekle popravljaju godišnja novčana primanja namenjena za oporavak i lečenje, na šta imaju pravo narodni heroji i odlikovani Partizanskom spomenicom. Njima Ministarstvo rada svake godine uplati nešto više od 40.000 dinara, koliko iznosi prosečna plata.
Na status i nebrigu države žale se i borci ratova devedesetih. Vreme provedeno u rovu oko 400.000 boraca ratova na prostoru bivše SFRJ ne mogu da iskoriste kao uslov za penziju. Država se bivšim borcima „zahvaljuje“ penzijom većom za svega hiljadu dinara.
Žutog dinara od penzije na koju već devet godina imaju zakonsko pravo nisu videli ni preživeli pripadnici Ravnogorskog pokreta. Propis koji je četnicima priznao antifašistički karakter i izjednačio ih u pravima sa partizanima i danas postoji samo na papiru. Republičkoj komisiji stiglo je oko 3.000 prijava učesnika rata. Ravnogorci optužuju državu da je donela zakon koji ne može da se sprovede, ali i organizaciju Subnor koja proceduru već godinama drži u blokadi.
I treba tako i borcima i invalidima , ne funkcionisu Udruzenja , kada se Udruzenja ne mogu sloziti u odbrani prava Ratnih vojnih invalida , boraca i porodice poginulih boraca , onda se tako i drzava odnosi prema toj osetljivoj kategoriji NEBRIGOM .Na desetine forimirano razno razna Udruzenja , i svako vuce na svoju stranu , najverovatnije te vodje zarad licnog svog interesa . Drzava u opste vise i ne pominje borce i invalide iz NORA a ni ratne vojne vojne invalide iz 90-tih . Koliko samo stoji u Narodnoj Skupstini nacrt Zakona o ratnim vojnim invalidima , da udje u Skupstinsku proceduru , ceka u fioci vise od tri godine , nikako da dodje na drevni red na raspravu , naravno to nekom odgovara da se ne desi . Dok se stanje ratnih vojnih invalida popravi to mnogi nece ni docekati nazalost .