Kako se približava 17. oktobar, pažnja političara i javnosti se sa budžetske krize usmerava ka novom problemu, produženju limita za zaduživanje vlade, pošto će tog dana američki javni dug dostići 16,7 triliona dolara, i biće dostignuta granica do koje može da se pozajmi novac za plaćanje računa, takozvani plafon duga.
Međutim, situacija je daleko od ružičaste, iako se svi uzdaju u zdrav razum i logiku političara u Vašingtonu, koji ne bi trebalo da dozvole da SAD bankrotiraju.
I demokrate i republikanci su u ovom trenutku, slično situaciji pred neuspelo usvajanje budžeta, u svojim rovovima, i ne pokazuju znake da bi prihvatili bilo kakav kompromis s drugom stranom.
Demokrate u američkom Kongresu neće pregovarati o produženju limita za zaduživanje vlade, čak i ako republikanci sada svoje zahteve usmere na to pitanje, umesto na ukidanje sredstava za zakon o zdravstvenoj zašitit (Obamaker), izjavio je prvi čovek Demokratske partije u Senatu Hari Rid.
On kaže da su kongresmeni njegove partije već napravili kompromis time što su prihvatili da se iz budžeta za narednu godinu izbaci skoro 70 milijardi dolara, po zahtevu republikanaca.
“To više nećemo raditi, kao što to neće činiti ni predsednik”, naglasio je Rid.
Republikanci, s druge strane, za krizu i zastoj u razgovorima optužuju demokrate i Obamu, stalno ponavljajući reči predsednika Amerike da ne želi s njima da pregovara oko stvari oko kojih ne može da se pregovara.
Ekonomisti upozoravaju da bi u slučaju neusvajanja produženja limita za zaduživanje vlade došlo do katastrofalnih posledica, ne samo po američku, već i po celokupnu svetsku ekonomiju.
Doslo bi rasta kamatnih stopa kod datih zajmova, smanjenja vrednosti akcija na berzi, veće nezaposlenosti i moguće nove recesije.
Bila bi ugrožena, ako ne i u potpunosti onemogućena isplata svih vrsta socijalnih i zdravstvenih pomoći američkim građanima, plata pripadnicima vojske, sredstava za povraćaj poreza, kao i isplata novca onima koji su ga uložili u hartije od vrednosti u vlasništvu SAD.
Kongres je do sada, od 1960. godine, 78 puta davao saglasnost na produženje limita za zaduživanje, navodi američko ministarstvo finansija.
“Ako se ne izglasa produženje limita za zaduživanje to bi imalo potencijalno katastrofalne rezultate”, ocenjuje ministarstvo i dodaje da bi moglo da dođe do “zaustavljanja rada berzi, snažnog pada vrednosti dolara, ogromnog skoka kamatnih stopa”, što bi dovelo do krize slične onoj iz 2008. godine, ako ne i gore.
Profesor ekonomije sa Arizona Stejt univerziteta Denis Hofman kaže da bi, za razliku od budžetske krize u kojoj je oko 800 hiljada ljudi na privremenim prinudnim odmorima, sada “više miliona ljudi u privatnom sektoru ostalo bez posla”.
“Amerika je uvek plaćala svoje dugove i kredite i to se smatralo ”zlatnim standardom”, pa bi u slučaju da se sada posrne, zajmodavci širom sveta dva puta razmislili da li da daju kredite, uključujući i kompanijama koje tako svake nedelje isplaćuju plate”, naveo je profesor.
“Nastupilo bi nešto nezamislivo i finansijski kolaps i haos koji bi nastao ne bi mogao da se poredi ni sa čim pre toga”, zaključio je Hofman.
Demokrate i republikanci imaju još nepunih devet dana da izbegnu taj scenario.
Заиграла мечка!