Stručnjaci još uvek ne znaju zašto plačemo dok se smejemo, ali su sigurni da su i smeh i plakanje psihološka reakcija na stanje pojačanog emocionalnog uzbuđenja.
“Iako povezujemo plakanje s tugom, suze su puno kompleksniji telesni mehanizam, a pokreću ih razne emocije, od bola i tuge do veselja. To je samo jedan od načina na koji je telo evoluiralo” kaže Robert Provin, psiholog sa Univerziteta Merilend.
Zašto plačemo dok sečemo luk?
Tokom sečenja luka pucaju njegove ćelije i izlaze enzimi koje proizvodi gas propanetial sulfoksid. Nakon što on dođe do očiju, reaguje sa sluznicom i proizvodi blagu sumpornu kiselinu.
Mozak tada signalizira očima da suzne žlezde proizvedu više suza kako bi se isprali gasovi i zaštitile oči. Što se bolje usitni, luk proizvodi više iritirajućih gasova. Dobra obrana je držanje luka u frižideru pre samog sečenja, jer se pri niskim temperaturama enzimi sporije oslobađaju, a najveća koncentracija enzima nalazi se na dnu luka, pa će biti manje suza ako se taj deo reže na kraju.
Zašto zglobovi pucketaju?
Većina zglobova u ljudskom telu su u stvari pokretni koštani spojevi. U njima dve kosti dolaze zajedno u kapsuli, a unutar te zglobne čaure je mazivo – sinovijalna tečnost s otopljenim gasovima.
Kod protezanja zgloba ta tečnost se sabija u njemu, zbog čega dolazi do oslobađanja gasova i vazduha unutar čaure i zatim se čuje zvuk pucketanja. Nakon ispuštanja gasa, zglob postaje malo fleksibilniji. Ipak, isti zglob ne može pucati nekoliko puta, jer se gasovi moraju ponovno nakupiti da bi došlo do zvuka.
Što uzrokuje žmarce?
Naučno ime žmaraca je piloerection, a javljaju se zbog hladnoće ili straha. Pre nekoliko miliona godina oni su imali svoj evolucijski smisao – tada su naši preci imali više dlaka te bi se njihovim podizanjem zarobio zrak između, i njima je bilo toplije.
Takođe, podignute dlake usled straha delovale su kao obrambeni štit od predatora, dok danas žmarci zapravo više nemaju svoju svrhu.
Od čega igra oko?
Treperenje kapaka službeno se naziva miokimijam, a znatno je češće kod donjeg nego kod gornjeg kapka. Iako naučnici ne znaju tačan uzrok treperenja, ono se povezuje sa stresom, naprezanjem oka, slabom ishranom, prekomernom količinom alkohola i alergijama.
Treperenje kapaka najčešće je benigno, a kao prva pomoć navodi se smanjenje unosa kafe, cigareta i alkohola i više sna.
Rastu li uši celi život?
Spoljašnji deo uha raste ceo život, počevši od rođenja, objašnjavaju naučnici. Njihov rast je najveći do desete godine života, a tada se usporava i svake godine uši se povećavaju za 0,22 mm, pokazala je studija britanskog Kraljevskog koledža. I sama ušna hrskavica se povećava, a ne samo koža koja visi sa uha. Ali veličina ušnog kanala ipak ostaje ista ceo život.
Niko se ne rađa s pegama
Pege nastaju kao posledica previše pigmenta u koži, a iako deca mogu da se rode s mladežima i nekim oblicima mrlja, nijedna beba nema pege. One nastaju tek nakon izlaganja suncu, posebno kod beba svetle puti i plavih očiju.
Iako pege deluju slatko, one su zapravo jasan znak oštećenja kože na suncu, pa je decu sklonu njima potrebno redovno mazati kremom sa zaštitnim faktorima i po zimi.
Zašto oko svetla vidimo oreole?
Svetlucavi krugovi koji nam se priviđaju oko svetla nakon iznenadnog izlaska iz mraka pokazuju koliko je ljudsko oko nesavršeno. Usled nagle promene veličine zenica kao i prilagođavanja očnog sočiva dolazi do fenomena sferične aberacije. Gotovo svi ljudi vide svetleće obruče oko svetla, što ne znači da s njihovim vidom nešto nije u redu, objašnjavaju naučnici.
