Iako je pre samo dva meseca, krajem avgusta, delovalo da je američki vojni napad na Siriju skoro u potpunosti izvestan, nakon dogovora sa Moskvom o uništenju svih sirijskih zaliha hemijskog oružja Vašington se povukao, što je u priličnoj meri razbesnelo Saudijce, koji po svaku cenu žele da sruše Bašara al Asada sa vlasti.
Na sve to treba dodati i napredak koji se uočava po pitanju Irana, koji je za Saudijsku Arabiju arhi-neprijatelj u Zalivu, pa ne čudi što se zvanični Rijad odlučio da kao meru prkosa Americi pokaže odustajanjem od mesta u SB UN.
Međutim, prema pisanju Njujork Tajmsa, opcije kojima raspolaže Saudijska Arabija kada je u pitanju sirijska kriza, a bez pomoći i podrške SAD, krajnje su limitirane.
“Saudijci zavise od američke vojne i naftne tehnologije, pri čemu njihovi drugi snabdevači kao što su Francuska i Indija, mogu samo donekle da pomognu”, piše njujorški list.
Takođe, ono što brine, prema navodima američkog dnevnika, koji se poziva na diplomate koji su nedavno razgovarali sa princom Bandarom bin Sultanom, šefom saudijske obaveštajne službe, jeste veliki upliv islamskih džihadista koji iz te zemlje odlaze u Siriju.
Iako vlada u Rijadu kao glavni cilj ima rušenje Asada, i pomoć svojoj “sunitskoj braći”, procene govore da je blizu četvrtina stranih boraca koji su došli da se bore u Siriju upravo iz Saudijske Arabije, i da su blisko povezani sa Al Kaidom, što bi jednog dana moglo da zada velike glavobolje kraljevskoj porodici u prestonici ove naftom bogate države.
“Ne želimo Saudijce u Siriji”, kaže princ Turki al-Fajsal, koji je bio ministar unutrašnjih poslova tokom osamdesetih godina i rata u Avganistanu, kada je veliki broj njegovih sunarodnika otišao da se bori protiv sovjetskih trupa.
Kad su se vratili, početkom devedesetih godina, mnogi su poput Osame bin Ladena, počeli aktivno da rade na rušenju vlasti u Rijadu.
Upravo zato što se nalaze u procepu, između želje da sruše Asada, a nemogućnosti da obuzdaju svoje džihadiste, Saudijci su svu svoju pažnju i nadu pokloni upravo Americi, verujući da će vazdušni udari na Siriju preokrenuti situaciju na terenu, i dati snagu umerenim opozicionim snagama da sruše sirijskog predsednika.
To je, međutim, nije dogodilo, i Saudijci su sada ljuti na Obamu.
“Odbijanjem stolice u Savetu bezbednosti UN, nakon što smo pobedili u trci za nju, šaljemo mnogo jaču poruku nego da smo od nje odustali pre dve godine. Da li ćemo uspeti da promenimo Obamino mišljenje o Siriji, ne znam”, rekao je princ Turki.
Pored sirijskog pitanja, vlast u Rijadu “boli” i želja Vašingtona da se dođe do diplomatskog rešenja oko iranskog nuklearnog oružja, pošto smatraju da Obama naivno veruje da će nove vlasti u Teheranu biti iskrene oko nuklearnog programa koji sprovode.
“Saudijska Arabija ne može sebi da dozvoli da bude okružena Iranom, Irakom i Sirijom”, smatra Kalid al Dahil. profesor političke sociologije sa King Saud univerziteta, dodajući da bi Saudijska Arabija trebalo da postane manje zavisna od SAD.
Šef saudijske obaveštajne služne princ Bandar ipak kaže da njegova zemlja ne može da kazni SAD na bilo koji način, jer “ne poseduje mehanizme za tako nešto”.
I pored usijane retorike iz Rijada, malo toga bi moglo da se promeni u odnosima dve zemlje, što smatra i saudijski novinar Džamal Kašodži, za koga Njujork Tajms piše da je blizak kraljevskoj porodici u Rijadu.
“Kome da se okrenemo? Mi nemamo alternativu i ovo je samo taktički pritisak na američku administraciju kada je u pitanju Sirija”, rekao je ovaj novinar.
Za to vreme sirijska opozicija iz ovog “sukoba” Saudijske Arabije i SAD, vidi šansu za sebe.
“Ako se ljutnja Saudijaca pretvori u veću finansijsku pomoć, to bi bilo odlično”, zaključuje Nadži Gabijan, predstavnik Sirijske opozicione koalicije u Americi.