Mnogo posetilaca, veliki broj prodatih knjiga, mnogo izdavača i konkretni, fizički dokaz da Internet, socijalne mreže, televizija i sijaset novih medija nisu pobedili knjigu. Izdavači su uspeli da se izbore za publiku i, ma koliko situacija u kulturi izgledala sumorno, Jergovićeva teza je tačna: veličanstveno je videti ljude koji se tiskaju u redovima ne da bi se bunili, razbijali ili se žalili, već da bi kupili knjigu. Čak i tri izgledne tuče i učestali sukobi zabeleženi na Sajmu, ma koliko bili necivilizacijski, nude nadu u bolje sutra: lepše su svađe ljubitelja poezije, tumača književnih dela.
Sajam knjiga je bio kao izlet u artificijelni svet. Nedelja, poslednji dan istog, doneo je tužnu vest: umro je Lu Rid, jedan od najvećih umetnika XX veka. Ova vest kao da je bila prethodnica nečemu što nas je vratilo u realni život nakon knjiškog užitka: u ponedeljak je umro Aleksandar Tijanić, jedan od velikana srpskog novinarstva XX veka, a u utorak Srđa Popović, još jedan velikan, advokat, borac za slobodu i branilac mnogih politički progonjenih. I kao da je Sajam knjiga na simbolički, veličanstven način bio prethodnica naše sumorne stvarnosti: niko više nije čitao i kupovao knjige, a na društvenim mrežama Fejsbuku i Tviteru krenula su takmičenja u saučešćima do nedelje vernih obožavalaca knjige, a sada aktivnih elektronskih polemičara. Menjali su se patetični i manje patetični nekrolozi, citati iz života ove tri ličnosti i rasprava ko je kada i kako zadužio svetsku (za Lu Rida) i srpsku (za Aleksandra Tijanića i Srđu Popovića) zbilju. Ne zaboravimo i na sahranu Jovanke Broz: još jedne istorijske ličnosti nad čijim likom i delom ne manjka rasprave.
Interesantno je kako zaboravimo na realnost, a kako nečija smrt može da nas vrati nazad. Kako nam kompjuter služi da bismo iskazali emocije i stav, a kako nekako brzo zaboravimo knjige. Dovoljno je tri dana. Umrle su tri velike i značajne ličnosti na našem prostoru i u svetskim razmerama. Prodato je na desetine hiljada knjiga. Dok su nas smrti podsetile na prolaznost svega, pa čak i tog kratkog, ali živog impulsa u kojem smo svi bili čitaoci. Mrtvim velikanima će biti odata počast. A knjige ostaju da se, nažalost, prašina skuplja na njima. Slava im svima.