Kako pišu Večernje novosti, ukoliko zakon konačno bude usvojen, firme za pružanje usluga sigurnosti mogle bi već početkom sledeće godine da počnu da rade u novim uslovima. Najkrupnija promena je selekcija preduzeća koje se bave ovom vrstom posla, ali i zaposlenih u njima. Svakoj firmi iz ove branše biće potrebna licenca koju izdaje policija, a predviđeno je i osnivanje Agencije za privatno obezbeđenje koja će raditi pod kapom Vlade Srbije. MUP će voditi registar firmi i zaposlenih.
Ove promene u Privrednoj komori Srbije (PKS), čiji je Odbor udruženja za fizičko-tehničko obezbeđenje zajedno sa MUP pripremio tekst novih propisa, vide kao korak za uvođenje reda u ovoj oblasti.
“Srbija je trenutno među svega nekoliko evropskih država koje nisu zakonski uredile delovanje agencija za obezbeđenje. Zaposleni u agencijama prolaziće obaveznu obuku u centrima koji će imati akreditaciju za taj posao. Precizno će biti određeno u kojim slučajevima će radnik smeti da primeni silu, kaže Dragiša Jovanović iz PKS.
Pištolji će biti potezani samo u najekstremnijim situacijama, a čuvari će dobiti lepezu drugog oružja, poput šok-palica i biber-sprejeva. Nove propise brzo će da osete finansijske institucije – pošte, banke i menjačnice. Ovi objekti moraće da ugrade neprobojna stakla, tehnička sredstva i uređaje. Preduzeća će dobiti rok, najverovatnije od tri godine, da primene zakonske standarde.
Pred narodnim poslanicima na popravni ispit izlazi i predloženi tekst zakona o detektivima, čiji je predlog bio nadomak usvajanja još prošle godine. Glasanje o njemu tada je sprečio poverenik Rodoljub Šabić, koji je zbog kršenja propisa o zaštiti podataka o ličnosti zatražio povlačenje. U Registru privrednih subjekata APR upisana su svega četiri privredna društva i 18 preduzetnika, a procenjuje se da se detektivskim poslom bavi i pedesetak firmi.
Vlasnici agencija za privatno obezbedjenje u srbiji su bivsi visoki policiski sluzbenici koji zaposljavaju nestrucne ljude u teskom materijalnom polozaju i daju im plate manje od 20000 dinara.