Prema rečima Zorana Martinovića, državnog sektretara u Ministarstvu rada, uskoro se očekuje i usaglašavanje isplate otpremnina.
“Usaglašeno je da to bude jedna trećina zarade za sve godine staža koji je ostvaren kod poslodavca, da ne bude kao dosadašnje rešenje za sve godine staža bez obzira na to kod kog poslodavca je taj staž ostvaren, kao i na to da li je neko tokom svog radnog veka već ostvario otpremninu“, kaže on.
Martinović kaže da je ostavljena mogućnost da se kolektivnim ugovorom radnik sasglasi sa poslodavcem da u slučaju da postane višak može da dobije otpremninu i za godine koje je proveo u drugim firmama. Za sada još kao opcija figurira i predlog sindikata da se radnicima firmi u restrukturiranju isplate otpremnine za ceo radni vek.
“Milslimo da bi bilo pravedno da se napravi izuzetak dok se ne završi proces restrukturiranja. Da i ti zaposleni budu ravnopravno tretirani sa drugim radnicima, s obzirom na to da je jedan broj takvim programa u drugim preduzećima ili već realizovan, ili je u toku. Ne bi bilo dobro sad da se napravi presek koji bi izazvao nezadovoljstvo te kategorije zaposlenih”, rekao je on.
Martinović kaže da se država slaže sa velikim brojem sugestija poslodavaca, te da su one u skladu sa praksom u drugim državama, ali i da su neki predlozi modifikovani u skladu sa onim što su predlagali sindikati.
Poslodavci posebno ističu da će fleksibilnije radno zakonodavstvo omogućiti da lakše zapošljavaju ljude. Sa druge strane, radnici se boje smanjivanja svojih prava. Martinović kaže da neka rešenja koja najavljuje ministrstvo privrede mogu da budu kompenzacija za ono što se radnicima manje bude dalo radnim zakonodavstvom.
“Ministarstvo privrede najavljuje izmene Zakona o privatizaciji i Zakona o stečaju i najavljuje mogućnost stvaranja fondova iz kojih bi se isplatile zaostale zarade svih preduzeća u restrukturiranju, povezao radni staž. Treba voditi računa i planirati i sredstava za mere aktivne politike zapošljavanja imajući u vidu da će Nacionalna služba za zapošljavanje „primiti“ veliki broj osoba koje će ostati bez posla. Ukoliko ne bude bilo sredstava za subvencionisanje njihovog zapošljavanja neće biti u mogućnosti da odgovori na očekivanja tih ljudi da ponovo nađu posao”.
On kaže da odredbe koje se planiraju mogu da imaju efekte na samnjivanje rada na crno, ali ne ukoliko se uporedno ne pojača i kontrola.