Fobije nisu samo posledica neke naše traume iz detinjstva već i traume koje su proživeli naši preci, tvrde američki naučnici koji smatraju da se strah prenosi generacijama menjajući DNK kod, piše Daily Mail.
Strahove koji su preci proživeli utiču na pojedince i njihovo ponašanje i zapravo su svojevrsno genetičko nasleđe. Naučnici su miševe naučili da se boje mirisa trešnje a zatim su proučavali reakciju dve generacije potomaka.
Čak se i potomstvo koje je začeto veštačkim putem ili nije bilo u istom leglu bojalo mirisa trešnje kao i njihovi preci, potvrdila je studija.
“Rezultati istraživanja pokazali su da je strah zapisan u genetičkom kodu i da ono što smo proživeli utiče na naše potomke bez obzira na to nastali oni veštačkom oplodnjom ili ne. Iskustva utiču na strukturu i funkcionisanje nervnog sistema, a to može pomoći u boljem razumevanju fobija, anksioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja”, kažu istraživači Brajan Dias i Keri Rešler.
Transgeneracijsko nasleđe postoji i naši doživljaji zaista menjaju način na koji geni rade, ali potrebna su dalja istraživanja kako bismo lakše razumeli neuropsihijatrijske poremećaje, napomenuo je profesor Volf Reik s britanskog Instituta Babraham.
