Zamenik generalnog direktora za unutrašnje energetsko tržište u Evropskoj komisiji Klaus Diter Borhart, rekao je juče u Briselu, na konferenciji o Južnom toku, da su bilateralni ugovori koje je ruski Gasprom zaključio sa zemljama uključenim u Južni tok, među kojima je i Srbija, protivni propisima EU, i da o njima te zemlje moraju ponovo da pregovaraju.
Svi sporazumi o Južnom toku rađeni su na međudržavnom nivou, sa nacionalnim državama, a ne sa Evropskom komisijom i ti sporazumi su iznad nacionalnih zakonodavstva zemalja učesnica u projektu, rekao je Bajatović i dodao da su sve zemlje učesnice u tom projektu-Nemačka, Francuska, Italija, Mađarska, Slovenija, Bugarska, članice EU i svesne su toga.
On je ponovio da zbog toga, kao i zbog ogromnog političkog i ekonomskog značaja tog projekta i za evropske zemlje i za Rusiju, neće biti novih pregovora o Južnom toku.
“Toliki su to interesi i Evrope i Rusije, da prosto nema šanse da se ne postigne odgovorajuci dogovor”, ukazao je Bajatović.
Ne mislim da će Srbija, kao ni ostale zemlje učesnice Južnog toka, imati bilo kakvih problema zbog statvova Evropske komisije o Južnom toku, jer su sve zemlje u pregovorima obezbedile ono što je bio njihov ekonomski interes, kazao je Bajatović i dodao da ne vidi razlog zašto se ne bi držali onoga što je postignuto u tim pregovorima.
Južni tok je razvojna šansa i za Srbiju i za Bugarsku i za Mađarsku i ostale zemlje jugoistočne Evrope, a za Srbiju to neće značiti samo izgradnju gasovoda, već i prisustvo ruskog kapitala i ruskih investicija u gasne centrala, hemijske i procesne industrije, neveo je Bajatović.
U prilog tome da neće biti novih pregovora, Bajatović je naveo da EU ima potrebe za sirovinama i energentima i, ako želi da izdrži globalnu ekonomsku utakmicu, može da se nasloni pre svega na Rusiju, jer se danas 20 do 25 odsto evropskog tržišta snabdeva gasom iz Rusije, a do 2035. godine će to biti 60 odsto.
“Niko neće proigrati evropsku budućnost zbog nekog stava u nekom zakonu”, kazao je on i dodao da, s druge strane, i Rusija ima ogroman interes za izvozom energenata i sirovina, jer u ovom trenutku taj izvoz čini 52 odsto prihoda ruskog budžeta.
“Zbog toga sam potpuno siguran da, pošto postoji takva vrsta interesa obeju strana, da će biti postignut dogovor između njih”, tim pre što sada glavna ekonomska utakmica nije ni u Evropi ni u SAD, već se prenosi u Aziju, gde takođe raste potrošnja gasa, koji će biti energent 21. veka, rekao je Bajatović.
On je naglasio da ako Evropa želi da ostane konkurentna na globalnom nivou, moraće da reši pitanje snabdevanjima energentima po prihvatljivoj ceni.
Bajatović je rekao da ne vidi koji bi to bili mehanizmi kojima bi eventualno Evropska komisija mogla da pritiska zemlje članice Južnog toka, pa i Srbiju, koja nije članica EU.
Po obicaju povrsan i bahat.
Klasicna odlika neznalica.