Ova obaveza uvedena novim Zakonom o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja, koji je stupio na snagu 27. novembra, međutim, odnosi se isključivo na trudnice koje su zdravstveno osigurane samo po osnovu trudnoće i nemaju overenu zdravstvenu knjižicu.
Od trenutka kada stigne prijava da su prekinule trudnoću, one neće moći da računaju na besplatnu zdravstvenu zaštitu dok se ne osiguraju po nekom drugom osnovu. To je, i jedina poznata „sankcija“ predviđena članom 5 novog zakona.
Već sama činjenica da se još ne zna kome će sve i koji podaci o ženama koje odu na abortus biti dostupni u javnosti povećava otpor novim merama. Žene najviše zaziru od toga da bi ti podaci mogli biti zloupotrebljeni.
“Zakonom se ne uspostavlja obaveza vođenja registra podataka po osnovu prekida trudnoće, već je jedina svrha dostavljanja navedenih podataka RFZO utvrđivanje osnova za prestanak ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu”,
Podaci o pruženim zdravstvenim uslugama i zdravstvenom stanju osiguranika se već vode u matičnoj evidenciji RFZO i jesu lični, naročito osetljivi podaci, koji predstavljaju službenu tajnu i ne mogu se iznositi, odnosno objavljivati.
Ginekolozi, međutim, upozoravaju da se prijava abortusa, ako već mora da je bude, mora pažljivo osmisliti da se ne bi napravio niz problema.
“Dosad smo, svakog meseca slali izveštaje o broju abortusa, ali bez ličnih podataka žena koje su prekinule trudnoću”, kaže Snežana Rakić, v. d. direktora GAK „Narodni front“.
“Ne znamo koji će se podaci tražiti od nas po novim propisima, koji nas obavezuju da u roku od 30 dana prijavimo abortus Fondu. Prekid trudnoće je vrlo delikatan. Ta intervencija se ni dosad nije obavljala na teret zdravstvenog osiguranja, a davanje ličnih podataka o ženi koja prekine trudnoću moglo bi da napravi velike probleme”, dodala je ona.
Do 10. nedelje trudnoće abortus iz nemedicinskih razloga je lična odluka žene. Za tu intervenciju od žene se traže samo lična karta, krvna grupa i uplata troškova intervencije. U GAK „Narodni front“, prekid trudnoće iz nemedicinskih razloga košta 12.000 do 13.500 dinara, zavisno od toga u kojoj anesteziji se radi, i koji su prateći pregledi. Kod privatnika, koji su kao i državne ustanove u obavezi da zavodima za javno zdravlje dostavljaju izveštaje o broju abortusa, ali to ne čine, za ovu intervenciju mora da se izdvoji 200 do 300 evra.
Doktor Dragan Antić, direktor ginekologije u KBC „Dr Dragiša Mišović“, kaže da je dobio uputstvo RFZO da se deci, trudnicama i porodiljama zdravstvena zaštita po novim propisima obezbeđuje bez obzira na to što im zdravstvena knjižica nije overena, ali ne zna detalje oko prijavljivanja abortusa.
“Ako se to prijavljivanje pažljivo ne osmisli, lekari bi mogli da se nađu u nezavidnom položaju, jer po kodeksu, informacije o tome šta su pričali sa pacijentom i koje intervencije su radili ne bi smeli nikom da daju na uvid”, upozorava Rakić.
Zakonom je za zdravstvene ustanove koje ne prijave abortus zaprećena kazna od 300.000 do milion dinara, a za zdravstvene radnike i odgovorne od 30.000 do 50.000 dinara.