“Tražili smo 1. novembra od bivšeg Jata i Vlade Srbije kopije akata i ugovora tog preduzeća koji se odnose na formiranje preduzeća Er Srbija, prenos imovine i preuzimanje obaveza Jata ili poslovnu. Odgovor od Vlade nije došao ni posle urgencije od 27. novembra,dok su iz Er Srbija odgovorili tek 20. decembra, mesec dana nakon isteka zakonskog roka, i tek nakon što smo se žalili Povereniku za informacije”, kaže za Danas programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić.
Er Srbija je rešenjem odbila zahtev pozivajući se na to da ugovori između Etihad, Er Srbije i Republike Srbije „sadrže striktnu kaluzulu o poverljivosti informacija, kojom su se ugovorne strane obavezale da čuvaju poverljivim sve informacije u vezi sa predmetnim ugovorima, ulaganju Etihada i RS u Er Srbija u okviru strateškog partnerstva dve avio kompanije, planovima za dalji razvoj i poslovanje kao i sve ostale informacije koje se odnose na predmetnu transakciju“.
U svom odgovoru, Er Srbija, odnosno Dane Kondić kao direktor ove kompanije, tvrdi da bi objavljivanje podataka ozbiljno ugrozilo međunarodne odnose Srbije i UAE, i da bi „bitno otežalo ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa“.
Takođe se tvrdi da bi objavljivanje predstavljalo kršenje poslovne tajne, krivično delo i da bi moglo da dovede do tužbe protiv Er Srbija pred arbitražom u Londonu.
“Naravno, bez uvida u ugovor, nemoguće je suditi da li je ono što piše u dopisu istinito, da li je zaista ugovorena potpuna poverljivost podataka. Međutim sve i da je tako učinjeno, to nikako ne znači da zakoni Republike Srbije omogućavaju ugovaranje potpune tajnosti podataka sa stranim partnerima”, napominje Nenadić.
On kaže da može biti razumljivo da aviokompanije ne žele da obelodane u potpunosti svoje poslovne planove za budućnost, ali i da je apsurdno proglašavati za poslovnu tajnu informacije o imovini i dugovima bivšeg Jata i finansijskih obaveza koje se preuzimaju u ime srpskih poreskih obveznika.
Nenadić kaže da Transparentnost Srbija već godinama upozorava da je jedno od najbitnijih nerešenih pitanja za borbu protiv korupcije netransparentnost poslovanja države sa stranim investitorima, ali da, nažalost, ovaj problem nije uopšte prepoznat u nedavno usvojenoj antikorupcijskoj strategiji.
“Usled toga, ne samo da nema garancije da će javni interes biti zaštićen u ugovorima koji se trenutno zaključuju, već očigledno nema volje da se ovaj problem rešava ni za budućnost i pored obilja loših iskustava koja imamo iz prethodnih godina”, napominje Nenadić. Prema njegovim rečima, takvi ugovori mogu biti ekonomski dobri ili loši, ali se o tome uopšte ne može argumentovano suditi ako se ne znaju činjenice i ako su nam jedini izvor informacija izjave političara o tome kako će sve da bude odlično, a da u stvari ne znamo ni elementarne podatke, a to je koje obaveze naša strana preuzela.
Leave a Reply