Zakon o radnim odnosima u državnim organima, koji je usvojen 2002., sva ovlašćenja pri zapošljavanju daje isključivo načelnicima gradskih i opštinskih uprava i službi. Uprkos tome, gradonačelnici su nesmetano nastavili da koriste „svoje pravo“ da daju saglasnost pri svakom prijemu administrativnih radnika.
Na nezakonitost ovakvog „prava“ ukazala je tek nedavno Upravna inspekcija, nalažući da se ona otkloni, što još uvek nije učinjeno. Inspekcija je obavila nadzor u 13 gradskih uprava i službi, kao i pet opština, tokom septembra, oktobra i novembra, a rok za otklanjanje ove nepravilnosti bio je 30 dana.
“Poštovaćemo sve izrečene mere Upravne inspekcije, ali nećemo menjati postojeće rešenje da gradonačelnik daje saglasnost na sva zapošljavanja u gradskoj i opštinskim administracijama, kao i u ustanovama kulture. Naćićemo zakonit način da ovlašćenje ostane, ako ne kroz formu saglasnosti, onda u formi mišljenja ili nekoj drugoj”,kaže gradonačelnik Niša Zoran Perišić (SNS).
Perišić tvrdi da je njegova saglasnost pri prijemu novih radnika „brana nekontrolisanom i partijskom zapošljavanju“. On će, objašnjava, prilikom zapošljavanja voditi računa o stvarnim potrebama i postojanju finansijskih sredstava za svakog novog radnika, a načelnici uprava su, prema predhodnom iskustvu, „bili spremni na partijsko zapošljavanje, bez velikog razmišljanja o posledicama“.
Predhodni gradonačelnik Niša Miloš Simonović (DS) kaže da je Upravna inspekcija i u za vreme mandata predhodne vlasti (DS, URS, SPS) redovno kontrolisala rad gradske i opštinskih uprava, ali da nikada nije utvrdila ovakvu nepravilnost, uprkos tome što su i zakoni i gradske odluke bile iste kao danas.
On precizira da se saglasnost gradonačelnika na zapošljavanja predviđa Odlukom o budžetu, koja se donosi svake godine, jer su ona direktno vezana za budžetska sredstva. Saglasnost se ne traži pri zapošljavanju u gradskim javnim i javno- komunalnim preduzećima jer njihovi radnici ne primaju plate iz budžeta.
I Simonović ocenjuje da ovakvo rešenje ne obezbeđuje da gradonačelnici u najvećoj mogućoj meri „kontrolišu“ situaciju u gradu već „sprečava nekontrolisano zapošljavanje“. On podseća da je za vreme mandata predhodne vlasti (DS, URS, SPS) „broj radnika u gradskoj upravi smanjen“.
“Gradonačelnik i gradske uprave i službe moraju striktno da primene mere inspekcije. Izjava i obrazloženje gradonačelnika Niša o tome da će uprkos naloženoj meri zadržati svoje nezakonito ovlašćenje je kao da predsednik suda kaže: ja ću lično da donosim presude jer smatram da sudije to ne znaju i pristrasne su”, kaže Boško Ristić, advokat i republički poslanik opizicione „Zajedno za Srbiju“.
Ristić smatra da će u slučaju da to ne učini niški gradonačelnik izvršiti krivično delo zloupotrebe službenog ovlašćenja, pošto ne postoji zakonski osnov, niti jasni i merljivi kriterijumi na osnovu kojih on daje saglasnost na zapošljavanja.
Sigurno je i da ovakva saglasnost nije način za sprečavanje partijskog zapošljavanja već predstavlja ulazak takvog zapošljavanja na velika vrata, kaže on.
Zvanični podaci govore da saglasnost gradonačelnika pri zapošljavanju nije uspela da zaustavi veliko „gomilanje“ radnika u gradskoj administraciji Niša. U decembru prošle godine u njenim upravama i službama bilo je zaposleno i angažovano ukupno 1.986 radnika. Evropski standardi, pak, predviđaju četiri zaposlena administrativca na hiljadu stanovnika, što znači da bi Niš trebalo da ih ima tek nešto više od hiljadu.
Ministarstvo finansija je objavilo da u ovoj godini u niškoj administraciji može maksimalno da bude zaposleno 1.432 stalnih i radnika na određeno vreme, što znači da je 554 radnika već iznad maksimuma koji pripisuje Zakon.
Pojedini mediji izračunali su da samo bruto zarade ovolikog broja „prekobrojnih“ koštaju Nišlije bezmalo četiri miliona evra godišnje.
