“Spreman da obavljam dužnost predsednika Demokratske stranke ako me kandiduju”, rekao je Tadić, nekadašnji predsednik DS-a i bivši predsednik Srbije i istakao da se nikada nije zalagao za koaliciju DS-a i Srpske napredne stranke.
Tadić je Radio-televiziji Srbije rekao da je skoro 60 stranačkih odbora i 1.500 članova pokrenulo inicijativu za smenu Đilasa zbog loših izbornih rezultata i da je on (Tadić) spreman da stane iza tih ljudi ako ga kandiduju za novog predsednika DS-a.
U slučaju da Glavni odbor DS-a na sutrašnjoj sednici u Novom Sadu ne usvoji izveštaj Dragana Đilasa o radu u protekla tri meseca, pokreće se procedura izbora novog rukovodstva, rekao je Tadić, nekadašnji predsednik Srbije i DS-a.
Na konstataciju da on očekuje da Glavni odbor DS-a ne usvoji Đilasov izveštaj, Tadić je odgovorio: “Tako je”.
Tadić je rekao da postoji opasnost da DS ponovi loše rezultate i na izborima za Skupštinu grada Beograda i na vanrednim parlamentarnim izborima za koje je kazao da će biti raspisani.Inicijativu za jedinstvenu Demokratsku stranku koju je pokrenuo zamenik predsednika Demokratske stranke Bojan Pajtić potpisom je podržalo gotovo dve trećine članova Glavnog odbora stranke, odnosno 294 člana od njih 481, saopštio je danas potpredsednik demokrata Dejan Nikolić.
Većina u Glavnom odboru za Pajtićevu inicijativu
Kako se objašnjava u saopštenju, ovom inicijativom se zahteva da svaka unutarstranačka izborna aktivnost bude obustavljena, a da izborna skupština stranke bude održana tek nakon vanrednih parlamentarnih izbora.
“U Inicijativi se konstatuje da DS, kao jedina alternativa aktuelnim republičkim vlastima, ima istorijsku odgovornost da izbavi Srbiju od autoritarne, neuspešne i populističke politike koja urušava sve segmente društva. Zaključuje se da DS nema pravo da se dva meseca uoči beogradskih i eventualnih parlamentarnih izbora bavi sama sobom, prebrojava, samu sebe pobeđuje”, navodi se u izjavi Nikolića dostavljenoj medijima.
Kako se dodaje, izložena nezapamćenoj medijskoj hajci, DS ne sme dozvoliti da mera uspešnosti bilo kog njenog predsednika bude slika koju o njemu stvaraju politički protivnici, tabloidi ili rezultati naručenih istraživanja javnog mnjenja.
Inicijativu su, kako se navodi, između ostalih potpisali Ružica Ðinđić, Vida Ognjenović, Vesna Martinović, Dušan Spasojević, Borislav Stefanović, Jovan Marković, Miodrag Stojković, Dušan Milisavljević, Goran Ješić, Saša Paunović, Gorica Mojović, Zoran Alimpić i Gordana Čomić.
Sutra rasplet sukoba u DS ili odlaganje rešenja?
Sednica Glavnog odbora Demokratske stranke, koja će sutra biti održana u Novom Sadu, trebalo bi da dovede do raspleta unutarpartijskog sukoba koji je eskalirao otkazivanjem podrške velikog broja opštinskih odbora lideru stranke Draganu Ðilasu ili, prema najnovijim nagoveštajima, do odlaganja rešenja.
Neposredni izbori, koji bu usledili u slučaju neprihvatanja Ðilasovog izveštaja o radu na sednici GO, podrazumevaju da bi lidera stranke biralo članstvo a ne delegati Izborne skupštine.
Iako opštinski odbori nemaju formalnu ulogu u izglasavanju nepoverenja lideru stranke, oni u principu mogu da nagoveste raspoloženje bar dela članstva, a protivnici Ðilasa u stranci očekuju da će do sutrašnje sednice 60 od 130 funkcionalnih odbora zatražiti njegovo povlačenje.
To, međutim, ne opredeljuje ishod glasanja, jer osim predstavnika opštinskih odbora, tu su i članovi Glavnog odbora, kao najviši funkcioneri stranke, zatim narodni poslanici, kooptirani članovi, a u ovom trenutku i jedna i druga struja uverene su da će imati potrebnu većinu.
A kako je većina članova GO u međuvremenu potpisala Pajtićevu Inicijativu, čini se izvesnim da će biti obustavljena “svaka unutarstranačka izborna aktivnost a izborna skupština stranke održana tek nakon vanrednih parlamentarnih izbora”.
Ðilas je ranije za “Večernje novosti” izjavio da veruje da će na sednici GO DS dobiti podršku za dalje vođenje stranke i poručio da će sankcije trpeti samo oni koji se i posle sednice javno ogluše o politiku koju usvoji većina.
S druge strane, poslanik DS Aleksandar Senić izjavio je Tanjugu da sutrašnje izjašnjavanje na Glavnom odboru nije izjašnjavanje o tome da li demokrate treba da sede na rezervoj klupi lidera SNS Aleksandra Vučića ili da budu njegov privezak, već će ono pokazati da li je DS zadovoljna sa 11 odsto podrške građana na Voždovcu ili tri odsto u Zaječaru.
“Sutra je ključno pitanje jesmo li zadovoljni našom politikom koja SNS-u omogućava rejting od 50 odsto”, kaže Senić koji tvrdi da u DS smatraju da je Dragan Ðilas bio nesumnjivo dobar gradonačelnik Beograda, ali da je, kada se pogledaju rezultati lokalnih izbora u Zemunu ili na Voždovcu, jasno da građani ne misle isto.
Predsednik Političkog saveta DS Dragoljub Mićunović izjavio je ranije Tanjugu da je zabrinut za budućnost stranke i apelovao na dve suprotstavljene struje da, bez obzira na ishod sednice GO, sačuvaju jedinstvo demokrata.
Članovi i funkcioneri stranke koji žele odlazak Ðilasa uglavnom ističu da se njihovim zahtevom jedinstvo stranke ne dovodi u pitanje, odnosno da joj ne preti novo cepanje, jer, kako su uvereni, sadašnji predsednik stranke je izgubio legitimitet i biće, ako ne na sutrašnjoj sednici GO, smenjen na narednoj sednici tog tela za tri meseca.
Ta struja u DS, takođe, ne smatra ni da će osporavanje autoriteta predsedniku stranke u ovom trenutku negativno da se odrazi na spremnost stranke da nastupi na lokalnim izborima u Beogradu i eventualnim prevremenim parlamentarnim izborima.
Inače, odlazak Ðilasa sa čela DS pokrenuo je u međima pitanje eventualnog naslednika, za šta se na neki način kandidovao bivši lider Boris Tadić, koji je izjavio da mu liderstvo nije cilj, ali da je spreman da preuzme vođstvo ukoliko je to volja većine i u interesu je ostvarivanja ciljeva stranke.
U izjavi Tanjugu Tadić insistira na tome da je bitno da se odluke u stranci donose u skladu sa uverenjima i demokratskim priincipima, a ne u skladu sa kalkulacijama kako zadržati funkcije ili s pretnjama oduzimanjem tih funkcija i tvrdi da ovo nije trenutak borbe za mesto lidera stranke nego za očuvanje demokratskog duha stranke na kom ona počiva.
DS je od osnivanja prošla kroz niz unutrašnjih izbornih ciklusa i promenila četiri predsednika.
Demokratska stranka je, za razliku od ostalih na srpskoj političkoj sceni koje su svoje lidere po osnivanju uglavnom birale aklamacijom, praktično rođena unutrašnjom demokratskom utakmicom – odmeravanjem snaga Dragoljuba Mićunovića i Koste Čavoškog na prvoj izbornoj skupštini u septembru 1990. godine.
Mićunović je ubedljivo pobedio Čavoškog i stranku vodio naredne četiri godine, ali od svog naslednika Zorana Ðinđića nije izgubio glasanjem u demokratskoj proceduri, već je na vanrednoj skupštini stranke 25. januara 1994. godine podneo ostavku da bi očuvao jedinstvo stranke i tako omogućio Ðinđiću da bude izabran kao jedini kandidat.
Prvi pokušaj osporavanja nečije liderske funkcije u DS u regularnoj stranačkoj izbornoj proceduri dogodio se 27. februara 2000. godine, kada je Slobodan Vuksanović pokušao da svrgne Ðinđića sa mesta prvog čoveka stranke.
Ðinđić je tada Vuksanovića pobedio sa 605 delegatskih glasova, naspram 485 koje je dobio njegov protivkandidat.
Nakon ubistva Ðinđića u martu 2003. godine, odlukom Glavnog odbora stranke, ulogu vršioca dužnosti predsednika stranke preuzima Zoran Živković, koga je, međutim, na prvoj sledećoj izbornoj skupštini stranke, 27. juna 2004. godine, ubedljivo pobedio Boris Tadić, sa 1.538 prema 296 glasova delegata.
Tadića je na čelu DS u novembru 2011. nasledio Dragan Ðilas, a Tadić se, obrazlažući to željom da sačuva jedinstvo stranke, nije ni kandidovao i zadovoljio se funkcijom počasnog predsednika.
Najduži mandat na čelu DS imao je Zoran Ðinđić koji je demokrate vodio devet godina i nepuna dva meseca.
Okrenuo se palacinak!