Kako ističe, emisija štetnih gasova, odnosno azotnih oksida, sumpornih oksida i količine čestica koje se emituju kroz dimnjake termoelektrana Kostolac predstavljaju važnu oblast u zaštiti životne sredine a koja obavezuje da se poštuju savremeni ekološki standardi.
“Naša država je potpisnik direktive za velika ložišta i industrijske emisije, čime smo pristali da naša obaveza bude ugradnja adekvatne opreme na novim postrojenjima dok će stara postrojenja, kod kojh ne postoji mogućnost implementacije ove tehnologije, biti zaustavljena. Na nivou Elektroprivrede Srbije, ukupna snaga svih postrojenja koja bi trebalo da budu stavljena van upotreba na osnovu ovih direktiva, iznosi oko 1200 megavata”, navodi Stanojević.
U kostolačkom energetskom sistemu, konkretno radi se o zaustavljanju blokova A1 i A2, koji čine Termoelektranu „Kostolac A“:
“Sada smo u prilici, da sagledavanjem perspektiva termoenergetskog sektora u Kostolcu, predložimo određena tehnološka rešenja koja bi imala veliki značaj za ovaj kraj. Grejanje Požarevca, Kostolca i okolnih naselja zavisi od toplotne energije iz termoelektrane„Kostolac A“ i zato je naša namera da pronađemo rešenje koje će omogućiti da produžimo radni vek bloka A2”.
Kako dodaje, kao jedno od najoptimalnijih rešenja nameće se moguća revitalizacija jednog bloka u TE „Kostolac A“.
“Ovde bi uradili određene tehničke zahvate čime bi redukovali nivo sumpornih oksida na traženi nivo. Ovaj projekat i jeste bio predviđen pre nekoliko godina za realizaciju. Naša namera je da blok A2, snage 210 megavata, osposobimo za rad uz parametre koji će poštovati ekološke zahteve i na taj način obezbedimo grejanje ovog kraja. Verujem da govorim o realnom cilju, koji je i ostvariv i neophodan”, rekao je direktor Direkcije za proizvodnju električne energije Zoran Stanojević.
Rezerve lignita u kostolačkom basenu garantuju da obezbeđivanje neophodnih količina uglja za rad termopostrojenja Kostolac neće biti dovođeno u pitanje:
“Osim uglja iz kopa „Drmno“, budući kop u ovom kraju nalaziće se u zapadnom polju kostolačkog basena, kod sela Dubravica, tako da pouzdano snabdevanje ugljem ne može biti dovedeno pitanje. U ovom ležištu se nalazi oko 500 miliona tona, od kojih može se da se eksploatiše sigurno oko 350 miliona tona”, istakao je Zoran Stanojević.
Naselje za radnike iz Kine pored Termoelektrane „Kostolac B“
U Termoelektrani „Kostolac B“ do 2019. godine će biti izgrađen još jedan blok. Ovo termoenergetsko postrojenje, čija će snaga biti 350 megavata, gradiće kineska kompanija CMEC. Ove godine sa svojim podizvođačima – dve kineske firme koje su u poslednjih godinu dana prisutne u Kostolcu, kao i sa kompanijama iz Srbije, CMEC će raditi revitalizaciju bloka B1 u TE „Kostolac B“, izgradnju novog sistema za odsumporavanje, izgradnju pristaništa na Dunavu i železničke pruge iz prve faze kreditnog aranžmana.
Parcela koji poseduje TE „Kostolac B“, smeštena uz ogradu ovog energetskog objekta, ustupljena je na korišćenje kineskim partnerima. Na tom prostoru su izgrađeni stambeni objekti, zatim objekti u kojima će radnici provoditi slobodno vreme i gde će se hraniti, a u jednom delu će imati i pripremne radionice.
Od planiranih šest stotina radnika, koliko bi trebalo da stigne do leta ove godine, trenutno ih je pedesetak, uglavnom inženjera, koji rade pripreme sa operativom kostolačke termoelektrane, sa ciljem da revitalizacija počne na vreme, 1. marta.
“Veoma smo zadovoljni uslovima koje imamo u Srbiji. Postoje kulturološke i jezičke razlike, ali se prilagođavamo”, rekao nam je Deng Kai Mao, glavni inženjer na projektima za prvu fazu kreditnog aranžmana. Zadovoljni smo komunikacijom i saradnjom sa inženjerima u TE-KO Kostolac. Oni su jako kooperativni i uvek nam izlaze u susret za sve što nam je potrebno, od prikupljanja dokumentacije do svih ostalih zahteva.
O odnosu sa lokalnim stanovništvom, ishrani i načinu na koji koriste slobodno vreme Deng Kai Mao kaže:
“Nažalost, imamo vrlo malo prilike da komuniciramo i da se družimo sa lokalnim stanovništvom i naša je zajednica ovde prilično odvojena od njih. Naš posao je obiman i potrebno je dosta vremena da bi se on uradio, tako da imamo malo mogućnosti da sa lokalnim stanovništvom dolazimo u kontakt. Za naše radnike u ovom naselju uglavnom se sprema tipična kinesku hrana na koju su u svojoj zemlji navikli. Meso, povrće i sve one obične namirnice, koje su iste kao u Kini, koristimo iz Srbije, a specifične začine nabavljamo u Novom Beogradu u 70. bloku. Naviku da se u slobodno vreme bavimo sportom nismo promenili. U naselju imamo terene za basket i badminton, a kada je hladno vreme u prostorijama igramo i stoni tenis”, kaže on.
Dragan Živić, direktor Termoelektrane „Kostolac B“, navodi da su partneri iz kompanije CMEC angažovali dve velike firme iz Kine kao podizvođače:
“Ove firme su dovele svoje kadrove i to je prva ekipa koja je na terenu. Svakodnevno su u kontaktu sa našim vodećim inženjerima i tehnolozima iz TE „Kostolac B“ i jednim delom iz investicija. Takođe, po potrebi se sastaju i sa kolegama sa PK „Drmno“, zbog proširenja proizvodnih kapacteta kopa. Dva dana u nedelji su rezervisana za naše sastanke sa Kinezima, iako se viđamo svakodnevno na operativnim sastancima, na kojima se dogovaramo uz pomoć prevodilaca koje su Kinezi angažovali, a sa delom njihovih stručnjaka komuniciramo i na engleskom jeziku. Roba stiže iz Kine brodovima do Rijeke, a odande se transportuje do termoelektrane. Sa našim resursima i firmama sa kojima imamo ugovore olakšavamo transport i skladištenje pristigle opreme i materijala. Kineski partneri nas sada shvataju ozbiljnije nego na početku naše saradnje. Od marta će radno vreme biti 24 sata i nema sistema „lako ćemo“, već ćemo napraviti zajednički operativni tim, koji će neprekidno pratiti proces. Jedino dobro organizovani možemo stići do sinhronizacije bloka u planiranom terminu, 1. decembra 2014. godine, kao i do završetka ostalih planiranih poslova”, istakao je Dragan Živić.