Na izbornoj skupštini SNS-a, Vučić je rekao da će na sutrašnjoj sednici Predsedništva stranke predložiti da se proveri volja naroda.
“Mi nećemo da se držimo za fotelje i vlasti kao drugi. Moj predlog na Predsedništvu stranke biće da proverimo volju naroda”, rekao je Vučić.
Kako je ocenio, predstojeća kampanja biće najteža i najprljavija do sada a odgovor SNS mora da bude “skroman, uz uverenje da će građani umeti da prepoznaju pravičnost, volju u budućnost i da će imati poverenje u rad njegove stranke.
“Mislim da je najvažnije da pokažemo da se razlikujemo od svih drugih na političkoj scene”, rekao je Vučić i dodao: “Nemojte da im uzvraćate istom merom, uzvraćaćemo im pristojnim rečima jer Srbija za koju se zalažemo je normalna, pristojna, uređena zemlja. Odgovorićemo im našim idejama, a da li ćemo dobiti podršku naroda to cemo da sačekamo da vidimo”.
Vučić je na kraju istakao da je SNS postigla najveće uspehe koje je jedna stranka ostvarila od uspostavljanja višestranačja.
“Za naredni period najvažnije je da Srbija postigne još veće uspehe a naša stranka može da ima i nešto slabiji rezultat”, zaključio je on.
Stefanović: Izbori bi mogli da budu 16. marta
Funkcioner Srpske napredne stranke i predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović očekuje usvajanje predloga o održavanju vanrednih parlamenatrnih izbora koji bi, naveo je, mogli da se održe 16. marta.
On je rekao da bi izbori mogli da se održe 16. marta zbog racionalnosti, jer su tada zakazani i lokalni izbori u Beogradu.
Kako je ocenio, građani loše žive i neophodno je da se reši još dosta problema i zato je najbolje da se legitmitet stranke i njenog lidera Aleksandra Vučića proveri na izborima.
“Iako je vlada dobro počela i napravila ključne reforme, građanima je potrebna brza traka i brže napredovanje. To je najznačajniji razlog za vanredne izbore”, kazao je Stefanović.
Stefanović je kazao da ukoliko se predlog SNS-a brzo usvoji da više neće biti Sednica skupštine u sadašnjem sastavu. Dodao je da procedura za održavanje izbora zavisi od koraka Vlade i predsednika Republike.
Stefanović nije želeo da komentariše ostavku ministra privrede Saše Radulovića, ali je istakao da su za Srbiju i njene građane najvažnije reforme.
Krajnji rok za raspisivanje izbora 29. januar
Ukoliko Predsedništvo SNS sutra i formalno prihvati Vučićev predlog, predsednik Srbije Tomislav Nikolić raspisaće vanredne parlamentarne izbora pošto vlada zatraži raspuštanje parlamenta, izjavila je savetnica predsednika Republike Stanislava Pak.
Pak je Tanjugu rekla da bi, nakon odluke Predsedništva SNS, vlada trebalo da zatraži raspuštanje skupštine, odgovarajući na pitanje koji su koraci koji slede.
“Krajnji rok za raspisivanje vanrednih parlamentanih izbora je 29. januar, kada bi predsednik, u skladu sa Ustavom, trebalo to da učini”, rekla je Pak.
Najavljeni izbori – deseti višestranački, sedmi vanredni
Poslednji, deveti skupštinski izbori u Srbiji održani su 6. maja 2012. Na njima je koalicija Pokrenimo Srbiju, okupljena oko SNS-a osvojila 24,04 odsto (940.659 glasova) odnosno 73 mandata, a koalicija Izbor za bolji život okupljena oko DS-a 22,06 odsto (863.294 glasa), odnosno 67 mandata.
Trećeplasirani SPS osvojio je tada 14,51 odsto (567.689 glasova) ili 44 mandata a DSS 6,99 odsto (273.532 glasa), odnosno 21 mandat.
Bili su to deveti izbori za narodne poslanike od obnove višestranačkog sistema, na samom početku devedesetih, ali tek treći redovni (pošto je prethodno održano šest vanrednih parlamentarnih izbora).
Na prethodnim parlamentarnim izborima održanim 11. maja 2008. godine najviše mandata u republičkoj Skupštini – 102 osvojila je Koalicija „Za evropsku Srbiju“, koju su između ostalih činile DS i G17, a 78 dobila je Srpska radikalna stranka, iz čije poslaničke grupe su se septembra 2008. godine izdvojili pojedini poslanici na čelu sa Tomislavom Nikolićem i formirali novi klub „Napred Srbijo“, koji je brojao 21 člana.
Na tim izborima Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija su dobile 29 mandata, Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija-Partija ujedinjenih penzionera Srbije 20, a Liberalno-demokratska partija 12, Savez vojvođanskih Mađara četiri…
Pre toga održani su izbori 21. janaura 2007. godine: izbornu trku „trčalo“ je 20 izbornih lista, a „kroz cilj“ radikali su „prošli“ sa 81 mandatom, demokrate sa 64, Koalicija DSS – NS sa 47, G17 plus sa 19, socijalisti sa 16, a Koalicija LDP-GSS-SDU-LSV sa 15 osvojenih poslaničkih mandata.
Savez vojvođanskih Mađara dobio je tri, Koalicija Lista za Sandžak dva, a Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca Preševske doline i Romska partija po jednog poslanika u parlamentu.
Na šestim parlamentarnim izborima, održanim 28. decembra 2003. godine, za 250 poslaničkih mesta takmičili su se kandidati sa 19 lista, od kojih je u parlament ušlo šest, a mandate su raspodelili poslanici iz 12 stranaka.
Izbori pre tih održani su 23. decembra 2000. godine, posle pobede koalicije Demokratska opozicija Srbije (DOS) na lokalnim i saveznim izborima u septembaru, koja je okupila 18 najznačajnijih opozicionih stranaka.
U izbornoj utakmici tada je učestvovalo svega osam partija i koalicija. U parlament je ušao DOS sa 176 mandata, SPS je osvojila 37 poslaničkih mesta, radikali 23, a Stranka srpskog jedinstva 14 mandata.
Od 2000. godine na parlamentarnim izborima učestvovalo je manje izbornih lista u odnosu na prethodnu deceniju zbog restriktivnijeg izbornog zakona koji je iz trke izbacio slabe partije, propisujući da partijsku izbornu listu mora da podrži najmanje 10.000 birača.
