Ruski predsednik Vladimir Putin i njegovi domaćini iz Evropske unije složili su se na zajedničkoj konferenciji za štampu da je samit protekao u otvorenoj atmosferi i da je suzbijanje terorizma polje na kome je moguće znatno pojačati saradnju.
Sa druge strane, različita gledanja na ukrajinsku krizu bila su više nego vidljiva, a predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je citirao misao Fjodora Dostojevskog da “mnoge nesreće dolaze zbog onog što nije rečeno” i založio se da se problemi iznesu na čistac.
“Duboko smo zabrinuti zbog eskalacije nasilja nad demonstranatima i novinarima u Ukrajini”, rekao je Barozo i zatražio da se ukrajinskom narodu dozvoli da sam odlučuje o svojoj sudbini.
Putin je uzvratio optužujući EU da svojim posredovanjem pojačava krizu i neskriveno podržava opoziciju.
“Na šta bi ličilo da se ruski ministar spoljnih poslova pojavi među antievropskim demonstrantima u Atini?”, upita je on, aludirajući na pojavljivanje komesara za proširenje Štefana Filea i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton među demonstrantima u Kijevu.
On se složio da je nasilje poslednja mera, ali je istakao da i opozicija mora da se ponaša “civilizovano”.
“Imamo sveštenika u zapadnoj Ukrajini koji poziva narod da na juriš zauzme vladu i istrebi Ruse i Jevreje”, naveo je Putin i konstatovao da je reč o opasnom ekstremnom nacionalizmu.
Veći deo zajedničke konferencije za štampu ipak je protekao u pomirljivijem tonu, a Putin je obećao da u slučaju dolaska opozicije na vlast Rusija neće ukinuti olakšice na uvoz gasa koje su uvedene nakon što je ukrajinski predsednik Viktor Janukovič okrenuo leđa EU i najavio približavanje Rusiji.
“Ne želimo da ukrajinski narod pati zbog sukoba interesa”, rekao je Putin I dodao da Rusija želi oporavak ukrajinske privrede kako bi Ukrajina bila u stanju da vrati 2,7 milijardi evra duga za isporučeni gas iz Rusije.
Sa druge strane, ruski predsednik je nagovestio da bi obećani ruski zajam od 15 milijardi evra mogao biti obustavljen ukoliko nove ukrajinske vlasti odluče da potpišu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Briselom.
“Mi poštujemo suverenitet svakog međunarodnog subjekta, pa i Ukrajine, ali ovde je reč o zaštiti našeg privrednog sistema”, istakao je Putin i optužio EU da preko Ukrajine “na mala vrata” želi da plasira svoje proizvode, pre svega automobile, na rusko tržiste.
Barozo i predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej su uzvratili da je S S P sasvim u skladu sa trenutno važećim trgovinskim sporazumima Ukrajine i Rusije, a da bi čak i ulazak Ukrajine u carinsku uniju sa Rusijom, Jermenijom i Kazahstanom bio prihvatljiv za EU ukoliko bi se na tu uniju primenila pravila Svetske trgovinske organizacije.
Drugi kamen spoticanja na današnjem samitu bila je energetska politika, a Putin je odbacio oprtužbe da Rusija ne postupa fer u trgovini gasom.
“Za nas je Treći energetski paket neprihvatljiv”, istakao je Putin, govoreći o setu evropskih propisa o energetici koji dovodi u pitanje poslove ruskog giganta Gazproma u EU.
Sa druge strane, Putin se založio da se razgovori o postojećim problemima, uključujući i razmimoilaženja oko Sirije i Irana, nastave na eksperrtskom nivou kako bi se eventualno rešili na sledećem samitu EU-Rusija, koji će se u junu održati u Sočiju.
On je zahvalio EU na pomoći oko organizovanja Zimskih olimpijskih igara u tom gradu.
Na kraju, učesnici samita su zajednički konstatovali da treba intenzivirati ekonomsku saradnju, a Putin je podsetio da je trgovinska razmena sa EU prošle godine premašila cifru od 400 milijardi evra.
“Nadam se da će taj rekord uskoro biti probijen”, istakao je on.
Današnji, 32. po redu samit EU-Rusija je, na zahtev domaćina, protekao u nešto užem formatu nego što je uobičajeno, što je odraz zahladnelih odnosa između Moskve i Brisela.
