Zašto je otišao Saša Radulović

Nijedna od reformi koje je planirao u saradnji sa ministrom finansija Lazarom Krstićem i predstavio u ekonomskom ekspozeu premijera prilikom rekonstrukcije, koji je predstavljao i osnov za ekonomsku politiku Vlade, nije sprovedena, istakao je ministar privrede u ostavci Saša Radulović u obrazloženju svog povlačenja sa te funkcije.

On je u obrazloženju ostavke koja je objavljena na internet stranici Ministarstva privrede, istakao da se najviše odmaklo u pripremi zakona o stečaju i privatizaciji, izradi ličnih karata preduzeća i pripremi finansijskog restrukturiranja za preostala 153 preduzeća, ali da je na kraju i ta re reforma zaustavljena.

“Paket mera ekonomske stabilizacije je potpuno promašen. U njegovoj izradi nije učestvovala ni Vlada kao kolektivno telo, ni Ministarstvo privrede. Na njemu je radilo Ministarstvo finansija i kabinet Prvog potpredsednika. Ministar privrede iz protesta nije bio prisutan na javnoj sednici Vlade na kojoj je predstavljan ovaj paket javnosti. Doneti budžet za 2014. godinu je neodrživ, u delovima neozbiljan i ni približan onome što je Srbiji potrebno. Da pomenem samo jednu stvar: bez ikakvog pisanog dokumenta, samo na osnovu usmenih informacija iz treće ruke, očekujemo tri milijarde evra od UAE”, napisao je Radulović.

Od reformi se odustalo u decembru

Radulović je istakao da je kabinet Prvog potpredsednika Vlade počeo ozbiljno da se protivi reformama početkom decembra kada je Ministarstvo privrede, nakon sprovedene javne rasprave, uputilo predloge Zakona o privatizaciji i izmena Zakona o stečaju Vladi Srbije na usvajanje.

“Ovo odustajanje od reformi je jasno ukazivalo da se planiraju izbori. Krajem decembra, očigledno pod pritiskom međunarodnih institucija zakoni su prošli Vladu i poslati u skupštinu, ali Vlada tokom januara, i pored više pisanih urgencija Ministarstva privrede koji su ukazivali na katastrofalne posledice neusvajanja zakona pre izbora, nije zakazala vanrednu sednicu skupštine na kojoj bi se raspravljalo o zakonima. Time su praktično i zakočene reforme”, rekao je Radulović.

On je, između ostalog, dodao i da je “više je nego jasno da usiljeni sindikalni protesti male grupe sindikalnih i partijskih aktivista ne mogu biti razlog za neusvajanje zakona, već samo izgovor i paravan za prikrivanje nedostatka političke volje i želja za održavanje blata u kome kao društvo propadamo”.

Prema Radulovićevim rečima u dosadašnjem toku rada, predsednik Vlade nije bio prepreka reformskim aktivnostima. “Sa druge strane, nije bio ni podrška. Premijer, koji deluje kao da je takođe pod velikim pritiskom svakodnevnih napada preko žute štampe, do sada nije pokazivao veliki interes, niti se bavio ekonomskim aktivnostima Vlade. Glavni kočničar svih reformi je bio i ostao kabinet Prvog potpredsednika”, saopštio je on.

Odustajanje od poreskih reformi

On je dodao da je smanjenje nameta na rad i uvođenje progresivnog oporezivanja kao ključna mera podsticanja privrede i suzbijanje sive ekonomije je napušteno bez ozbiljne rasprave ne samo kao deo budžeta za 2014. godinu već i u 2015. i 2016. godini.

“Politika povećanja poreza i smanjenja potrošnje bez smanjenja nameta na rad je ekonomski neodrživa. Na samom početku mandata ove Vlade 2012. godine, donet je paket za fiskalnu konsolidaciju koji je povećao poreze i smanjio potrošnju. Kao rezultat imamo povećanje duga za četiri milijarde evra, povećanje deficita, smanjenje poreskih prihoda i pad ekonomske aktivnosti. Nakon rekonstrukcije, pokušavamo isto očekujući drugačiji rezultat”.

Partijsko zapošljavanje – zvanična politika Vlade

On je dodao da je Partijsko zapošljavanje i nametanje stranačkih ličnosti bez ozbira na stručnost je očigledno zvanična politika Vlade i po mišljenju Ministra privrede neprihvatljiv deo koalicionog sporazuma.

“Odbijanje prihvatanja ovakve politike je dovelo Ministarstvo privrede u ozbiljan konflikt sa kabinetom Prvog potpredsednika. Gotovo tri meseca je trajala borba sa kabinetom oko postavljenja direktora agencija u nadležnosti ovog ministarstva. Umesto podrške ministru i reformama, podrška je data postojećim direktorima agencija koji su na sve moguće načine podrivale politiku Ministarstva privrede. Zbog ovoga nisam mesec dana dolazio na Vladu kao jedini metod pritiska koji sam imao u tom trenutku da otkočim reforme. Tu bitku smo dobili tek krajem novembra meseca”, otkrio je Radulović.

Dinkić “ostao” u Vladi

On je dodao i da je prethodni ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, “ostao deo Vlade i aktivan deo kabineta Prvog potpredsednika Vlade”.

“Borba za zaustavljanje propalih projekata subvencionisanja, javašluka i kriminala u SIEPA, ALSU, Fondu za razvoj i Agenciji za privatizaciju, štetnih privatizacija Vršačkih vinograda i Prve petoletke je trajala od samog početka do današnjeg dana. Ljudi iz kabineta Prvog potpredsednika su direktno učestvovali u fijasku oko Vršačkih vinograda i to i sa strane prodavca, države, i sa strane kupca preko povezanih rodbinskih veza i njihovih firmi. Direktno iz kabineta i bez znanja Ministarstva privrede su išli nalozi direktorki Fonda za razvoj da skida blokade za pojedine tajkunske firme. Nepoštovanje institucija sistema, Ministarstva privrede i agencija u njegovoj nadležnosti, je očigledno deo ekonomske strategije raznih kabineta i političkih stranaka. Puno poverenje u arapska, kineska, ruska, beloruska i druga čuda, netransparentne ugovore, subvencije, i sve ostale propale politike prethodnog ministra su izgleda jedina politika na koju se zaista i iskreno računa”, dodao je on.

Radulović, između ostalog kaže da je “štetan tajni ugovor Republike Srbije, JAT-a i Etihada, a posebno njegova vanstitucionalna implementacija najbolji primer ovakvog delovanja”. 

“Kabinet Prvog potpredsednika je mesecima sprečavao Ministarstvo privrede da dobije ličnu kartu JAT-a, procenu vrednosti imovine i spreči sprovođenje finansijskog restrukturiranja. Poruke koje su dobijali neodgovorni direktori o tome kako politika Ministarstva privrede ne uživa podršku Vlade direktno su se odrazile na nivo njihove saradnje. Pošto je Ministarstvo privrede odbijalo da Vladi predlaže štetne ugovore po Republiku Srbiju, tu ulogu predlagača je suprotno Zakonu o ministarstvima, preuzeo kabinet Prvog potpredsednika. Kada je Ministarstvo privrede davalo negativno mišljenje na zaključke Vlade kojim se odobravaju ti poslovi, recimo unošenje JAT Keteringa u JAT, takva mišljenja nisu dolazila na dnevni red a zaključci su se usvajali”, naveo je on.

Blato u koje propadamo

Prema Radulovićevim rečima, Vlada nije nikada radila kao tim.

“Dnevni red za sednice Vlade poznat je pet minuta pred samu sednicu Vlade. Na Vladi se ništa ne diskutuje. Osetan je strah članova Vlade. I drugi članovi Vlade imaju slične probleme, ali se ne usuđuju da o njima javno govore”, saopštio je on i dodao da je medijski linč kojem je bio izložen preko tabloidnih medija prešao sve granice.

“Od priča kako sam špijun, lažnih priča o vozačima, laži o tome koliko sam novca zaradio, do poslednjeg provlačenja lažnih vesti o mojoj deci na naslovnoj strani tabloida. Medijski linč je deo medijskog mraka koji seje strah. Samocenzura je na neverovatnom nivou. Od gušenja vesti do mentalnog razgibavanja, ovo je značajan deo blata u kome propadamo”, dodao je Radulović.

Današnji naručeni protest sindikata preduzeća u restrukturiranju protiv donošenja zakona o privatizaciji i stečaju i jučerašnji štrajkovi, ali i sve dosadašnje sindikalne aktivnosti, poput demonstrativnog napuštanja radne grupe i bojkotovanja javne rasprave povodom izrade Nacrta zakona o radu, direktno su instruisani od strane političkih partija, u cilju zaustavljanja započetih reformi, koje žele da zadrže propalu ekonomsku politiku vođenu poslednjih deset godina, da zadrže i partijske i sindikalne privilegije u javnom sektoru, a sve na štetu građana Srbije. U tome ih podržavaju i neodgovorna rukovodstva preduzeća u ovom sektoru.

Cena neodgovornosti Vlade

Odustajanjem od usvajanja zakona o privatizaciji, stečaju i još dva prateća zakona, vladajuća koalicija je pokazala veliku neodgovornost, smatra Radulović.

“Da su umesto opstrukcije zakoni bili usvojeni u decembru mesecu, Agencija za privatizaciju bi u skladu sa planovima u januaru podnela plan finansijskog restrukturiranja za 10 preduzeća i ne samo ispunila obaveze prema Svetskoj banci za kredit od 250 miliona dolara, već bi i te prve firme mogle da uspešno završe finansijsko restrukturiranje u februaru, dobiju obrtna sredstva od Fonda za razvoj i počnu normalno da funkcionišu na zdravim tržišnim osnovama. Ni da se zakoni usvoje u januaru nije bilo kasno. Umesto toga, ove urušene društvene firme su osuđene na dalje propadanje, a zaposleni ostavljeni u daljoj neizvesnosti. Trošak za budžet je veliki”, saopštio je on.

“Za Srbiju postoje dva puta – jedan je propala ekonomska politika subvencionisanja, korupcije, partijskog zapošljavanja, samovolje pojedinaca, pljačkaške privatizacije, parazita koji žive na leđima društva i drugi, mnogo teži, put odgovornosti, napornog rada, domaćinskog ponašanja, pristojnosti, institucija sistema. Dosta je bilo”, zaključio je Radulović u obrazloženju svoje ostavke.

Integralni tekst obrazloženja ostavke možete preuzeti ODAVDE.