Svakim danom smo svedoci nekog novog, neverovatnog čuda tehnike.
Verovatno najznačajniji izum još od parne mašine, računar u kombinaciji sa internetom, omogućilo je neverovatan razvoj raznih tehnologija, uređaja i ideja, koje će u bliskoj budućnosti (a neke već danas) menjati svet.
Bilo da se radi o istraživanju svemira, minijaturizaciji računara, novim materijalima ili ubrzanom razvoju biotehnologije, slede nam zaista uzbudljive godine.
Autonomni automobili koji ne zahtevaju vozača
Retko ćete naići na SF film u kojem automobili nisu prikazani kao autonomne jedinice kojima je dovoljno jednostavno reći kuda da vas odvezu i oni će to učiniti, bez potrebe da vi stvarno sednete za volan. Svi se veći svetski proizvođači automobila već dugi niz godina bave upravo tom problematikom , a u zadnje vreme se uključuju i neki drugi zainteresovani igrači, poput IT diva Googlea ili američke vojske.
Već danas postoje izuzetno napredne funkcije za takozvanu ‘potpomognutu vožnju’ , tako da luksuznija vozila poput novih BMV -a, Mercedesa ili Audija imaju aktivni cruise control, upozorenja za slepi ugao i automatsko kočenje ako na putu ima prepreka. Najdalje je ipak otišao Google sa svojim automobilom bez vozača, koji je uz pomoć veštačke inteligencije i niza kamera, senzora i radara uspeo da pređe 1.607 kilometara.
Lični 3D printeri
Sada slobodno možemo reći da je 2013. godina u potpunosti pripala upravo ovoj tehnologiji. Neki od proizvođača takve uređaje sada nude za par hiljada dolara. Uz ponešto znanja o dizajnu i malo naprednije sposobnosti korišćenja računara, sami možete proizvoditi predmete po sopstvenim nacrtima ili sa interneta skidati već gotove modele.
Lični 3D printeri su jedna od tehnologija koje bi mogle imati itekako veliki uticaj na industriju, pogotovo jer se njima zadovoljava jedan veliki komad tržišta. Zamislite da radite novogodišnji tulum i shvatite da nema dovoljno plastičnih čaša a mrsko vam je da odete u prodavnicu? Nema problema, samo skinete model čaše sa interneta, uključite printer i za nekoliko minuta imate ceo set. Na isti način se već sada rade razne kućne potrepštine – prevozna sredstva, igračke a posebno bi plodno tlo mogla biti proizvodnja oružja i razna medicinska pomagala (pa čak i ceo organi) .
Egzoskelet za vojnike budućnosti
Vojna industrija ulaže ogromne novce u razvoj novih i revolucionarnih tehnologija a jedan od najvećih problema jeste kako srezati troškove održavanja “vojnika” i smanjiti rizik od povreda ili smrti a da pritom sam čovek postane što efikasniji. Velike nade se polažu u egzoskelete, oklope koji su dovoljno čvrsti i pokretljivi da štite svog korisnika i daju mu neka poboljšana svojstva.
Google Glass i nosiva proširena stvarnost
Goggle Glass je za sada vodeći (a verovatno i jedini ozbiljni) kandidat za prvi potpuno funkcionalni nosivi sistem proširene stvarnosti koji svoje mesto pronalazi upravo u naočarima. Ono što uz ovaj proizvod dobijate jeste niz računarsko dodanih podataka i objekata, koji daju informacije o pravoj, fizičkoj stvarnosti a kao sporednu opciju imate i mogućnost korišćenja društvenih mreža, snimanja videa ili fotkanja i ceo niz drugih sitnica koje mogu ulepšati inače dosadan dan.
Oculus Rift i virtuelna stvarnost
Ovaj komad tehnologije još uvek opasno balansira nad provalijom neuspeha, pogotovo zbog činjenice da se “virtuelna stvarnost” na silu gurala još davnih 80 – ih godina prošlog veka i doživela ogroman fijasko. Istina, računari i IT infrastruktura uopšteno nisu mogli podneti tako revolucionarnu napravu a pravo je pitanje jesmo li i sada dovoljno zreli na ovakav način posmatranja stvarnosti. S druge strane, slična je situacija bila i sa 3D-om.
Prvi će test biti na kompjuterskim igrama, a kao glavni se konkurent uglavnom spominje Oculus Rift, koji za relativno male novce (300 dolara) nudi izuzetno kvalitetan doživljaj virtuelne stvarnosti. Tako s ovim nezgrapnim naočarima na glavi možete hodati svetom neke kompjuterske igre, okretati se u bilo kojem smeru i u potpunosti uroniti u jedno sasvim novo iskustvo.
Leap motion kao zamena za miša i tastaturu
Igranje u virtuelnoj stvarnosti uz Oculus Rift nije baš bajno ako ste ograničeni mišem i tastaturom zato nam budućnost donosi još jedno SF čudo: leap motion tehnologiju. Ovaj je izraz prilično teško prevesti ali recimo da bi mogao opisivati napredniju verziju senzora pokreta. Drugim rečima, malena kamerica i ili niz senzora registruju vaše telesne pokrete i prenose ih na računar u digitalni oblik, koji onda služi za obavljanje određene radnje unutar samog programa .
Danas – sutra ćemo i mi jednostavnim pokretom prsta po vazduhu listati internet stranice, zumirati fotke ili igrati igrice.
Cloud servisi za skladištenje podataka
Pre 20 – ak godina za rad na računaru nije bilo potrebno više od nekoliko desetina megabajta hard diska a danas je teško zamisliti život bez barem nekoliko tera u vašem ljubimcu. Zato se pre nekoliko godina počelo intenzivno raditi na cloud servisima, virtuelnim sistemima za pohranjivanje podataka koji nemaju jednu definisanu lokaciju, već koriste veliku grupu umreženih računara i servera. Laički rečeno, radi se o ličnom internetu i virtuelnom skladištu u jednom.
Velike su iskorake na ovom području napravili Google sa svojim Google Drive servisom, Apple i njihov iCloud , koji su za sada ovakvi najpoznatiji i najkorišćeniji sistemi. Ali, paketi poput Dropboksa omogućavaju pohranjivanje znatno većih količina podataka, do kojih korisnik može doći s bilo koje lokacije i na bilo kom uređaju nove generacije.
Bespilotne letelice
I dok nam je 3D printanje obeležilo 2013. godinu u (uglavnom) pozitivnom smislu, bespilotnim letelicama nikako ne prija vrlo loš publicitet koji su dobijale sa svih strana, poglavito zbog upotrebe u vojne svrhe. Amerikanci su tako ove godine tim naprednim oružjem uzrokovali smrt nekoliko hiljada ljudi, od čega su mnogi bili nedužni civili, ali razvoj i upotreba bespilotnih letelica i dalje raste. Na svu sreću, nije sve toliko crno, jer se ova tehnologija napokon počela upotrebljavati i u neke pacifističke svrhe.
Tako je Amazon pre nekoliko nedelja predstavio svoju (još uvek samo konceptnu) PrimeAir uslugu, koja se sastoji od flote malenih oktakoptera u službi dostavljača budućnosti. Iako je većina medija ovaj potez ocenila kao smešan i neizvodljiv, jasno je da on ima svoju upotrebnu vrednost, posebno u pogledu brzine i efikasnosti. Zanimljivije bi ipak bilo koristiti ovakve uređaje za spasavanje ili akcije u za ljude opasnom okruženju.
Veštački udovi koje pokreće vlastitu mislima
Od kada su prvi veliki inovatori počeli slagati primitivne veštačke udove kao zamenu za one koji su na bilo koji način izgubljeni postoji i težnja za tehnologijom kojom bi se oni mogli i pokretati sopstvenim mislima. No tek u današnje vreme, kada smo zaista počeli da shvatamo kako naš mozak funkcioniše i to uspevamo da pratimo razvojem računara i mehanike, možemo očekivati i globalno širenje veštačkih udova pokretanih našim centralnim nervnim sistemom.
Ceo niz instituta, univerziteta i privatnih firmi radi na svojim verzijama ove tehnologije, a u svemu ponovo prednjače Amerikanci, posebno DARPA , koja daje ogromna sredstva za sve one čija istraživanja pokažu kvalitetan rezultat . Tako smo nedavno dobili i prvu u potpunosti upravljivu veštačku nogu (u Čikagu), dok je ranije uspešno testirana slična ruka.
Hologram kao novi način komunikacije i zabave
Gledali smo ih u Star Vars i Star Trek, maštali o tome kako bi se bilo da se zaista služimo takvom tehnologijom a sada je bliža nego ikada. Da, hologrami su svoje veliko razotkrivanje imali 2012. godine, a sudeći po reakcijama medija i opšte populacije, itekako se isplati dalji razvoj ovakvog oblika komunikacije, ali i nekih sasvim novih multimedijalnih mogućnosti .
To što je hologramski Tupac repovao samo je početak, jer muzika, filmovi i kompjuterske igre žude za iluzijom koja prevazilazi razne spravice i gedžete. Hologramski sistemi za sada su ograničeni nedovoljno snažnim procesorima i tehnikom koja nije razvijena u toj meri ali predviđa se da će za najkasnije 10 godina biti moguće reprodukovati malene svetlosne prikaze iz sopstvenih gedžete, poput tableta i mobilnih telefona budućnosti.