U stvari, bilo je tih prilika i više, svake godine po dve-tri, još od Vlade Mirka Cvetkovića, početkom 2012, ali bi se svaka vlada u poslednji čas popišmanila i „pobegla s mejdana“. Pa se setila sad, „kad mu vreme nije“, tj. usred zime, uoči vanrednih izbora. Mora da je „doteralo cara do duvara“ kad se sad i za MMF hvata.
Da li je u pitanju napredak ili predizborni trik – videćemo. U svakom slučaju, pre nego što dođe MMF, odnosno pre nego što s njim počnu bilo kakvi ozbiljni razgovori, Srbija mora da raščisti sama sa sobom: šta će i kako će? I – sa kime će.
U svakom slučaju, odavno je jasno da ovako, tj. kao do sada, više ne može. Minus u državnoj kasi od preko dve milijarde evra (preko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda) teret je koji ne bi podnele ni mnogo jače privrede. A srpska privreda je već gotovo na izdisaju. Jedva diše pod ogromnim nametima.
Osam stotina hiljada zaposlenih u javnom sektoru to najbolje pokazuje. To je prava tempirana bomba u socijalnom biću Srbije. Deminiranje mora da se izvrši oprezno, ali odlučno. Svi pokušaji da se to uradi uglavnom su „čim zagusti“ odlagani ili su završavani uklanjanjem – deminera.
Otprilike u isto vreme kad je najavljen dolazak „misije“ MMF-a, počeli su razgovori sa pobunjenim „reprezentativnim sindikatima“, tj. njihovim liderima Ljubisavom Orbovićem i Branislavom Čankom. Koji su se eksponirali kao glavni (svakako ne i jedini) protivnici reformi. U suštini, tu je reč o pokušaju da se takoreći po svaku cenu sačuvaju privilegije zaposlenih u javnom sektoru.
Zahtevi ovih sindikata direktno su suprotstavljeni zahtevima MMF-a. Koji u suštini ne traži ništa do da se srpska država ponaša kao svaki dobar domaćin. Da ne troši nezarađeno i da ne prodaje „očevinu“ da bi je proćerdala u kafani. Lumperajci mora da dođe kraj. Kao i našim „lumpen-proleterima“, lepo ušuškanim u državnim jaslama.
Da li je moguće pomiriti te dve pozicije: Međunarodnog monetarnog fonda, sa jedne, i srpskih sindikata, sa druge strane? Po svoj prilici nije. U Srbiji postoji narodna izreka: „pametniji popušta“. Onda su aforističari, za socijalističkog vakta, dodali: „mentalno“.
Za buduću vladu ostalo je pitanje, da završimo u početnom, epskom stilu:
Kome će se prikloniti carstvu, MMF-u ili Orboviću-Čanku.
