“Dobijaćemo i godišnju pomoć EU od 200 miliona evra do pristupanja. Nakon tog perioda su sve zemlje koje su pristupile EU bile neto pozitivne, odnosno dobijale više novca iz EU nego što su doprinosili u njen budžet”, rekao je Krstić na konferenciji “Pregovori kao prioritet – prioritet u pregovorima”.
On je rekao da će veliki izazov za Srbiju biti da se uvede red u trošenje državnog novca, što u Srbiji do sada nije bila praksa, a EU zbog krize upravo na tome insistira.
“Veliki izazov će nam biti da dovedemo finansije u red, da se zna gde novac ide, da ne ide po političkim linijama”, rekao je Krstić i ocenio da je taj zadatak još teži jer je Srbija zadužena.
Šefica pregovaračkog tima za pregovore sa EU Tanja Miščević ocenila je da će novac biti od ključnog značaja za uspeh Srbije u pregovorima sa EU. “U uslovima u kojima smo otvorili pregovore, u vreme finansijske krize, treba da budemo tri puta pametniji u trošenju sredstava, da kombinijemo naša sredstva sa fondovima EU, donacijama, ali i investicijama”.
Ona je rekla da su pripreme za otvaranje poglavlja 32 posvećenog finansijskoj kontroli počele sa skrininzima, odnosno pregledom sadašnjeg stanja i potrebnih promena, a time je počela i izgradnja tog sistema.
Pored poglavlja 23 i 24 o pravosuđu, bezbednosti i ljudskim pravima, koji su ključni za put Srbije ka EU, kao prioritetne oblasti za pregovore Miščević je navela poljoprivredu i ruralni razvoj, energetiku, zaštitu životne sredine, transport i regionalni razvoj odnosno korišćenje fondova.
Po njenim rečima, prevremeni parlamentrani izbori nisu stavili u drugi plan pristupne pregovore Srbije sa EU, što pokazuje i činjenica da su nakon raspisivanja izbora u Briselu održani važni sastanci.
Ministar pravde Niikola Selaković rekao je da će Srbija u aprilu dobiti izveštaj sa skrininga o usklađenosti zakonodavstva Srbije i EU u oblasti pravosuđa, na osnovu kojeg će se praviti akcioni plan za otvaranje tog poglavlja, a značaj primene će doći u prvi plan.
“Mnogo je problema, zato je ova oblast zapuštena i neplanski menjana”, rekao je Selaković.
On je podsetio da je nedavno u Srbiji boravila misija Evropske komisije za poglavlje 23 posvećeno pravosuđu i da je zaključak bio da je jasno da su reforme krenule u dobrom pravcu usklađivanja sa standardima EU.
“Naš uspeh u poglavlju 23 zavisiće od uspeha da ljude koji rade u pravosuđu navedemo da prihvate reforme”, naveo je Selaković.
Prema njegovim rečima, ovo je prva vlada u skorijoj istoriji Srbije koja nije sprovodila “čistku” u pravosuđu, a posledice takvog ponašanja prethodnih vlasti je da građani ne znaju ni kako se biraju ljudi na pravosudne funkcije.
Predstavnik Instituta za javnu politiku Nikola Samardžić ocenio je da će put ka EU i reforme koje su neophodne biti od koristi za Srbiju.
“Ne znam za primer da se proces demokratizacije i europeizacije nije isplatio”, rekao je Samardžić i dodao da će EU pomoći Srbiji da ustanovi preciznu i humanu vladavinu prava, unapredi ekonomiju, da se ljudi osećaju bezbedno, kao i da se obnovi zajednički kulturni prostor sa zemljama bivše Jugoslavije.
