Dnevnik se poziva na zapadne diplomate bliske Viskoj predstavnici Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja je u utorak posetila Kijev.
Novi ukrajinski lideri upozorili su zapadne vlade da je tokom naredna tri dana neophodno da nađu pet milijardi evra, navodi list.
Prema podacima novina zapadnim diplomatama su predstavljene obaveze budžetskih plaćanja koja moraju da se realizuju narednih dana.
Za isporučeni ruski gas treba da se plati 1,3 milijarde evra, još 870 miliona su dospele obaveze preme Međunarodnom monetarnom forndu. I dalje treba isplaćivati penzije i plate u javnom sektoru, navodi Tajms.
Zamenik ruskog ministra finansija, Sergej Storčak ranije je izjavio da Rusija nema pravnu obavezu da isplati narednu tranšu kredita Ukrajini, koji je u visini od 15 milijardi dolara prošle godine dogovorio ruski predsednik Vladimir Putin sa sada opozvanim ukrajinskim predsednikom Viktorom Janukovičem.
“Nemamo pravnu obavezu da isplatimo preostala sredstva. Ono o čemu mi govorimo jeste nova runda pregovora i novi ugovori. U kojoj formi će ti ugovori biti, to će vreme pokazati”, izjavio je juče Storčak.
Prva tranša od tri milijarde dolara je realizovana, ali je Rusija zatim zamrzla isplatu naredne tranše od dve milijarde dolara, zbog krize u Ukrajini.
EU nudi moralnu pomoć, ne novac
Evropska unija može da ponudi moralnu pomoć, ali ne može da spašava ekonomiju Ukrajine, posebno ako Rusija odluči da uvede kaznene mere u vidu viših cena za prirodni gas i prekine svoje veze sa ukrajinskom privredom, piše Njujork Tajms.
Američki dnevnik navodi reči neimenovanog zvaničnika Unije koji kaže da ne postoji konsenzus među članicama EU da se sa Ukrajinom potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, iako je to pitanje pokrenulo proteste krajem novembra kada je vlada u Kijevu odustala od daljih evro integracija.
“Bili smo previše okupirani time da potpišemo Sporazum s Ukrajinom, a ne time šta ta zemlja treba da uradi da bi mogla da dođe u situacija da ga potpiše”, kaže ovaj evropski funkcioner.
Njujork Tajms navodi izjave ukrajinskih zvaničnika da je toj zemlji u naredne dve godine potrebno 35 milijardi dolara da ne bi bankrotirala, ocenjujući da će za EU biti veoma teško da prikupi ta sredstva, kada je prethodno odbila slične zahteve svojih članica Španije, Portugala i Grčke.
EU i SAD su nove vlasti u Kijevu uputile ka MMF-u, iako bi svaki obnovljeni sporazum sa tom međunarodnom finansijskom organizacijom značio ukidanje velikih državnih subvencija za energetski sektor.
“Malo je entuzijazma među državama članicama EU, mnoge od njih su još u recesiji ili tek izlaze iz nje, da upumpaju veliku količinu novca u nereformisanu Ukrajinu, koja je poznata po ”prisnom kapitalizmu” i korupciji”, piše list.
Njujorški list ocenjuje da bi problemi Ukrajine mogli i da se ubrzaju, ako Rusija odluči da se ekonomski osveti novim vlastima ili da podrži separatizam na istoku zemlje, dok insistira da se postojeći zajmovi isplate u celini.
