Bogata je saponizidima, enzimima, mineralima i esencijalnim kiselinama, koristi se kod migrene, nesanice, reumatizma. Ublažava prolećni umor, koji karakteriše ubrzano zamaranje, malaksalost, vrtoglavica, pospanost i depresija, a javlja se s prvim sunčanim danima kod svake druge osobe. Ova biljka se najčešće koristi za lečenje plućnih bolesti i lupanja srca.
Počinje da cveta početkom marta, mladi listovi koriste se za salatu. Skuvan i na kolutove isečen krompir se posoli, pospe iseckanim listovima jagorčevine, prelije maslinovim uljem i sokom od limuna.
U lekovite svrhe se koristi sušeni koren, listovi i cvetovi koji se beru isključivo po sunčanom vremenu i suše jedan dan, na toplom i prozračnom mestu. Listovi se beru dok biljka cveta i suše tri-četiri dana. Koren može da se izvadi tada ili u jesen. U narodnoj medicini se koristi kao prirodan ekspektorans, odnosno sirup za izbacivanje sekreta i sluzi iz grla i pluća.
Na iskašljavanje najviše utiču saponozidi, kojih najviše ima u korenu jagorčevine. Čaj od ovog dela biljke deluje kod glavobolje i vrtoglavice, a smiruje i nervozu. Kada se pomeša sa medom, pomaže kod izbacivanja kamena iz bubrega.
Izuzetno dobra za plućne bolesti, nesanicu i lupanje srca, a koristi se i kod bronhitisa, nazeba, migrene i reumatizma. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama zbog saponina, koji može da uzrokuje neželjene posledice.
Cvetovi su bogati flavonoidima, koji krvne sudove čine elastičnijim i deluju kao diuretici. Trudnicama i dojiljama ne preporučuju se preparati od jagorčevine, jer zbog saponina može doći do neželjenih posledica.
