“Svi odlažu obaveze ponekad, ali mi smo želeli da istražimo zašto neki ljudi odlažu više od drugih i zašto prokrastinacija uzrokuje nepromišljene akcije i delovanja bez razmišljanja”, kažu američki naučnici a piše Dejli mejl.
“Kada bismo odgovorili na ovo pitanje, imali bismo uvid u to zašto se javlja i kako je redukovati”, dodaju oni.
Kako bi otkrili ovo, studija je prvo analizirala odgovore blizanaca koji su objasnili koliko i zašto odlažu svoje obaveze.
Pitanja su bila koliko često odlažu razne poslove za sutra i da li redovno izbegavaju započinjanje s poslom sve dok je krajnji rok na vidiku.
Istraživači su potom uporedili odgovore blizanaca, koji imaju isti DNK, sa onima koji nisu identični blizanci i dele svega pola DNK koda.
Iako je nauka iza ove loše navike komplikovana, daje istraživačima mogućnost da porede sa drugim faktorima koji oblikuju ličnost, kao na primer vaspitanje, edukacija i prijateljstvo.
Naučnici su zaključili da je osobina da se stvari odlažu zapravo nasledna. Možda iznenađuje i činjenica da su ljudi koji odlažu obaveze i impulsivni.
U žurnalu “Psychological Science”, istraživači su rekli da prokrastinacija može da ugrozi finansije, psihičko i fizičko zdravlje osobe koja odlaže obaveze ali i onog ko računa na takvu osobu.
Autor studije Denijel Gustavson kaže: “Učenje o temeljima prokrastrinacije može da razvije kod nas želju da je sprečimo i pomogne nam da prevaziđemo tendenciju da nas nešto odvrati sa plana posla.”