Upravo to gubljenje društvenih stega utiče na prividno povećavanje broja levorukih, čiji broj danas iznosi oko 13 odsto ukupnog stanovništva. Ipak, nauka i dalje ne može sa potpunom sigurnošću da kaže u čemu se levoruki (osim očiglednog) zapravo razlikuju od dešnjaka.
– Pre svega, sama činjenica da ih je toliko manje od dešnjaka jako je zanimljiva i izdvaja ih iz mase. Što se ostalog tiče, jedina činjenična razlika leži u dominaciji desne moždane hemisfere, što daje levorukim ljudima bolju prostornu percepciju. Dominacija desne hemisfere takođe može učiniti da budu maštovitiji i kreativniji od dešnjaka. Ipak, sve to treba uzimati sa rezervom, jer i dešnjaci mogu da imaju iste osobine – priča psihoterapeut Aleksandra Janković, koja je i sama levoruka.
Činjenica da je upoznata sa tajnama psihe i mozga Aleksandru ne može da zaštiti od tipičnih problema levorukih: od otvaranja tegle “u kontrastranu” pa do posebnih prilagođavanja treninga tokom bavljenja sportom. Takođe, Aleksandra ne krije da je jedna od onih koji su u školi naterani da nauče da pišu desnom rukom.
– Proces navikavanja je bio težak, i sada desnom rukom znam da pišem – ali to je sve. Inače, strogo zabranjujem ovakve promene osim kod ambidekstralnih ljudi, odnosno ljudi koji mogu da se služe obema rukama podjednako dobro, a koji su posebno retki – kaže ona.
Levoruke, zapravo, najviše izdvaja to što svet moraju da posmatraju sa strane. Već sama činjenica da moraju da se prilagođavaju drugima i da im najobičnije radnje predstavljaju muku tera levoruke da se više trude, više razmišljaju i analiziraju. I dok i u Srbiju ne stignu specijalizovane prodavnice sa posebno pravljenim makazama, otvaračima za konzerve, ručnim satovima, rezačima za olovke… a šalteri u pošti ne produže kanap za koji je privezana olovka kojom se popunjavaju čekovi – imajte razumevanja za sitne nespretnosti kojih se nijedan levak ne može osloboditi.
