Taksa, koja se uvodi umesto dosadašnje pretplate, iznosiće 500 dinara i građani će je uplaćivati na ime Uprave za trezor.
Od plaćanja takse izuzete su osobe sa invaliditetom, korisnici socijalne pomoći, penzioneri sa minimalnom penzijom, kao i ambasade i ustanove poput škola, Centara za socijalni rad, bolnica, Domova zdravlja, itd.
Do uvođenja takse javni servisi će se finansirati iz državnog budžeta.
Kako je navedeno u zakonu, izvori finansiranja su i neto koristi od komercijalne ekspolatacije sadržaja, reklama.
Kako je navedno u obrazloženju zakona, javni servis bi trebalo da bude nezavisan i samostalni pravni subjekt koji omogućava ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja.
Definisano je da programski sadržaj mora da bude takav da doprinosi “blagovremenom, nepristrasnom i profesionalnom informisanju građana, uz puno poštovanje ljudskih sloboda i prava”.
Javnim servisima će kao i do sada upravljati tri tela: Upravni odbor, generalni direktor i Programski savet.
Taj servis ako ne može sam da se finansira, ne treba da postoji. Šta ćemo sa nezaposlenima? Šta ćemo sa ljudima bez TV aparata?
“Javne servise od 2016. finansiramo preko obaveznih taksi… Definisano je da programski sadržaj mora da bude takav da doprinosi “blagovremenom, nepristrasnom i profesionalnom informisanju građana, uz puno poštovanje ljudskih sloboda i prava”…”
… – Besmislice: ovi “javni servisi” ODUVEK su bili i biće ZAUVEK samo sredstvo PROPAGANDE ONIH KOJI SU NA VLASTI!