Maksimalna kazna za najteža krivična dela u Srbiji je 40 godina zatvora.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić kaže za Danas da uvek postoji mogućnost da se sistem krivičnih sankcija modifikuje.
“Ne možemo vratiti smrtnu kaznu, jer Savet Evrope to ne dozvoljava, a Srbija je članica SE. Države koje nemaju smrtnu kaznu, kao najveću sankciju uglavnom imaju doživotnu robiju. Većina evropskih država ih ima i to bi možda bilo najbolje zakonsko rešenje za najteža krivična dela”, smatra Škulić.
On kaže da kao i kod smrtne kazne, i po pitanju doživotne robije postoje oprečna mišljenja.
“Neki ovo rešenje smatraju nehumanim. Činjenica je i da zatvorenik nema motiv da se ponaša disciplinovano niti da se uzdržava od činjenja novih krivičnih dela čak ni u zatvoru. To se može rešiti tako što se, kao u nekim državama, uvede mogućnost uslovnog otpusta, pod strogim uslovima i nakon puno vremena provedenog u zatvoru”, navodi Škulić.
Rešenje koje ima Srbija, takozvani dugotrajni zatvor, takođe je problematičan iz više aspekata.
“Ljudi koji provedu 30-40 godina u zatvoru nisu spremni za život na slobodi. Oni su izgubili kontakt sa porodicom, ne mogu da nađu zaposlenje, nesposobni su za život. Njima je zatvor dom i često ponove krivično delo kako bi se tamo vratili”, navodi Škulić.
Izjavu ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, koji je izrazio žaljenje što je Srbija ukinula smrtnu kaznu, naš sagovornik ocenjuje kao ljudsku reakciju, “izrečenu zbog osećanja empatije, u specifičnim uslovima”.
Sa druge strane, predsednik udruženja Srbija protiv smrtne kazne, advokat Ivan Janković, kaže za Danas da je izjava ministra Stefanovića nedopustiva.
“Ministri i javni službenici ne smeju da iznose svoje lične i emotivne stavove javno, ako su oni u suprotnosti sa zvaničnom državnom politikom. Ona se zalaže za evropske integracije, a EU je protiv smrtne kazne. Ukoliko je izjava populistička, to je takođe za osudu. Pitanje je, uopšte, šta taj čovek misli”, ocenjuje Janković.
On podseća da je Srbija ukinula smrtnu kaznu 2002. godine, kako bi ostala članica Saveta Evrope.
Tadašnji ministar pravde Vladan Batić rekao je da se on intimno zalaže za smrtnu kaznu, ali da državni razlozi zahtevaju da se ona ukine.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom Milan Antonijević rekao je da je nedopustiva kampanje za ponovno uvođenje smrtne kazne u Srbiji.
On je naglasio da je najvažnije da sudski postupak za ubistvo Tijane Jurić bude brz, a kazna odgovarajuća.
SAD i Kina vodeće
Najveći broj smrtnih kazni godišnje izvrši se u Kini.
Ukoliko se kao parametar uzme broj smrtnih kazni po glavi stanovnika, vodeće su SAD, gde nešto manje od polovine država sprovodi ovu meru.
Jedina država u Evropi gde još uvek postoji smrtna kazna je Belorusija.