Većina građana Srbije koji ratuju na obe strane u sukobima u Ukrajini i njihov vojnički angažman u ovoj zemlji potpuna je enigma za državne organe Srbije.
Iako u žarišta Donjecka i Luganska stižu sumnjivim kanalima, borci iz Srbije su pred našim zakonima potpuno čisti, pa u slučaju zarobljavanja ili ranjavanja imaju pravo i na pomoć naših ambasada.
Pitanje zvaničnog statusa građana Srbije i odnosa države prema njima otvoreno je posle vesti o zarobljavanju trojice Srba, od kojih su dvojica ratovala na strani zvaničnog Kijeva, dok je jedan sunarodnik uhapšen kao borac proruskih snaga.
Nijedna od ovih informacija nije zvanično potvrđena, iako se spekuliše da u građanskom ratu u Ukrajini ima ne samo zarobljenih, već i ranjenih državljana Srbije.
Kako je nezvanično rečeno u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, naša ambasada u Ukrajini nije imala zahteve za pomoć naših državljana.
“Generalna je praksa da svako ko ima naš pasoš, čak i ako je učesnik sukoba u drugoj državi, ima pravo da se obrati za pomoć našoj diplomatskoj mreži, ukoliko se nađe u bilo kakvoj nevolji. Njemu u tom slučaju sleduje paket konzularne pomoći, koja podrazumeva pravnu, zdravstvenu i administrativnu pomoć”, rečeno je Novostima u MSP.
U krugovima bliskim organizaciji Srpski četnički pokret koju predvodi Kruševljanin Bratislav Živković već nedeljama se govori o izvesnom Dejanu Miškoviću, koji je kao član milicije Donjecke Narodne Republike sa 20 saboraca još krajem prošlog meseca pao u ruke ukrajinske vojske.
Jedini pozudani trag do njega koji se pojavio u međuvremenu, jeste grupna fotografija snimljena u zarobljeništvu.
Ovo nije prvi Miškovićev izlazak pred objektiv. Društvenim mrežama prethodno se proširila njegova fotografija na kojoj pozira pred izgorelim ukrajinskim tenkom, ali i snimak napravljen prilikom borbi u okolini sela Stepanovka.
Na njemu je zabeležen razgovor sa Srbinom tokom koga on na izuzetno lošem ruskom jeziku objašnjava zašto je došao u Ukrajinu, kaže da se zove Deki i da je iz Vojvodine. Na svim snimcima Mišković je naoružan snajperskom puškom.
Nikakvih informacija još nema ni o dvojici Srba koji su na istoku Ukrajine ratovali na drugoj strani fronta, i koje su zarobile proruske snage. Njihovo oružje, navodno, više meseci je pucalo za vladajući režim u Kijevu. Priocenjuje se da je najverovatnije reč o “psima rata”, koji se za novac bore protiv proruskih snaga.
Da građani Srbije učestvuju u građanskom ratu u Ukrajini na obe strane priznao je u petak i Aleksandar Kravčenko predsednik organizacije Kosovski front, čije se pristalice, takođe, na istoku Ukrajine.
“Na ukrajinskoj strani ima državljana Srbije, ali reč je o drugim narodima. Srbi se bore samo na strani Rusa”, kaže Kravčenko i navodi da je na ratištu trenutno oko stotinu Srba.
Borci kao turisti
Da srpski ratnici u Ukrajini u slučaju zatočeništva ili ranjavanja uživaju prava kao i svi ostali građani Srbije smatra i advokat i stručnjak za bezbednost Božo Prelević. On kaže da oni imaju pravo na potpunu zaštitu zemlje čiji su državljani.
“Ukoliko su oni kao učesnici u Ukrajini izvršili krivično delo, postupak bi morala da inicira ta zemlja. Naš građanin odgovoran je pred domaćim pravosuđem i za dela koja je izvršio u inostranstvu”, objašnjava Prelević.
“U suprotnom, država prema njemu mora da se odnosi na isti način kao prema ugroženom turisti, radniku ili putniku”.
