“Kad Interpol raspiše poternicu on ne može da se sakrije, našli smo gospodina Šarića, nemojte da brinete. Imaćemo čoveka za nekoliko dana, važno je da je slučaj razrešen”, umirivao je premijer Aleksandar Vučić reakcije dela javnosti.
Iako je i ministar Stefanović još na prvoj konferenciji za novinare, kada je otkrio ime osumnjičenog, sejao optimizam da će on uskoro biti uhapšen, policija ni dan danas nije pronašla ni automobil kojim je počinjeno krivično delo koji je, kako se pretpostavlja, sakriven negde u blizini Zvezdarske šume, a kamoli Milićeva negde u belom svetu. Spekuliše se da je on napustio Tursku i da je čak stigao do neke udaljene azijske zemlje.
IGNORANCIJA: Ispostavilo se da to sa crvenom poternicom ne ide baš glatko i da ljudi koje traži Interpol godinama mogu da izbegavaju pravdu i žive skoro normalnim životom, sa novim identitetom u nekoj od zemalja gde je korupcija raširena i gde je moguće napraviti takav aranžman.
“Raspisivanje crvene poternice bio je logičan sled, ali to ne znači da će on da bude uhapšen. Pogledajte samo za kim je sve raspisana crvena poternica pa ćete videti da su tu neki ljudi godinama, a još nisu uhapšeni. Pitanje je i da li ta država hoće da uradi nešto i postoji li politička volja za tim, kao u slučaju Mire Marković koja godinama živi u Rusiji, ali je ova ne dira”, kaže istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marko Milošević.
Da to što je poternica raspisana nije garancija hapšenja govori i podatak “srpskog Interpola” da postoji 1.160 aktivnih međunarodnih poternica koje je raspisala Srbija. Prošle godine Srbija je preko Interpola tražila hapšenje oko hiljadu ljudi, tako da je broj osoba za kojima je izdata crvena poternica u blagom porastu.
Ipak, prema rečima bivšeg rukovodioca jugoslovenske DB Božidara Spasića, ne može se reći da posle raspisivanja crvene međunarodne poternice sumnjivca traži skoro ceo svet.
“Ne ide to tako. Mi raspišemo poternicu – a onda se neko tamo polomi da ga nađe. Znate li koliko evropskih zemalja ima poternica i sad će baš neko da nabasa na nekoga koji je automobilom pregazio čoveka i pobegao sa mesta nesreće. Dugogodišnji begunci obično promene identitet, neki i lični opis, pa često policije više i ne znaju koga traže. Može da im bude pred nosom. Sigurno kod nas ima ljudi koji su na crvenim poternicama koje su raspisale neke druge zemlje. To je zgodno da policija smanji pritisak javnosti i kaže: ”Sve smo uradili” i tako prebace odgovornost na policije drugih zemalja, a te policije opet imaju mnogo preča posla. Sve je to međunarodno policijsko šminkanje”, ističe Božidar Spasić.
Srbija međunarodne poternice raspisuje nezavisno od težine učinjenog krivičnog dela, za razliku od većine članica Interpola koje poternice raspisuju uglavnom za počiniocima krivičnih dela sa visokim stepenom društvene opasnosti.
“Crvena poternica bi trebalo da se raspisuje za najteža krivična dela, kao što su ubistva, terorizam, organizovani kriminal. Onda su počele da se raspisuju ove poternice i za neka lakša dela ili da se raspiše poternica zbog terorizma, a u stvari je to iz političkih razloga, što je imalo za posledicu da ih neke zemlje ignorišu”, tvrdi Spasić.
IMA LI POTERNICE: Poternica za Milićevom nije objavljena na sajtu Interpola, pa su se pojavile sumnje da li je ona uopšte raspisana. Ali, još neke poternice za državljanima Srbije koje su raspisane nisu objavljene na tom sajtu, a policija ipak traga za njima.
“Od 1.160 aktivnih međunarodnih crvenih poternica koje je izdala Srbija, na sajtu je objavljeno svega 13. Odluku da li će poternica biti javna ili ne donosi isključivo sud koji je izdao poternicu”, kaže Milan Dimitrijević, načelnik Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju. On dodaje da to što poternica nije objavljena na zvaničnom sajtu Interpola ne znači da ona nije raspisana.
Interpolov sajt nije ni naročito pouzdan i ažuran, jer se na njemu nalaze poternice za ljudima koji su ili ubijeni ili su već u zatvoru. Na Interpolovoj poternici se nalazi i Milan Jurišić, koji je pred našim sudovima bio osuđen zbog učestvovanja u ubistvu Zorana Đinđića. Jedan od uhapšenih pripadnika “zemunskog klana” Sretko Kalinić priznao je da je ubio Jurišića. I njihov bivši saradnik Ninoslav Konstantinović je na listi Interpola, mada je i za njegovo ubistvo osumnjičen Kalinić. Na sajtu Interpola se i dalje nalazi i Siniša Petrić, koji je 2012. godine uhapšen u Valensiji zajedno sa Lukom Bojovićem i Vladimirom Milisavljevićem.
Od 13 osoba čije su crvene poternice objavljene na sajtu Interpola, u javnosti su najpoznatija imena Mire Marković i Marka Miloševića. I pored Interpolove poternice oni nisu privedeni, jer su ruske vlasti odbile to da učine. Mira Marković se tereti za šverc cigareta i zloupotrebu službenog položaja prilikom dodele stanova. Marka Miloševića srpska policija traži kako bi pred domaćim sudovima odgovarao zbog šverca cigareta.
