Utisci sa puta Srbijom, Makedonijom i Grčkom
Od nje me je delilo samo dvadesetak metara i delić sekunde. U magnovenju sam, pri brzini od 100 kilometara na sat, skrenuo udesno i za dlaku izbegao sudar, čije bi posledice izvesno bile fatalne. Suočavanje s tim “fantomom”, koji je valjda kasnije negde zaustavljen i priveden razumu, srećno su preživeli i mnogi drugi vozači, među kojima i sijaset stranih, prošlog petka, oko podne, nešto pre skretanja za Aleksinac…
Deo odgovornosti za spas u poslednji čas, pripisao sam i sebi. Mogao sam da reagujem malo ranije i manje naglo, da je ono što sam video bilo presudnije od ustaljenog procesa u glavi, krcatoj pravilima, koji mi je sugerisao da je preda mnom neka vrsta fatamorgane, jer je van pameti, nepojamno, da neko stvarno vozi autoputem u kontrasmeru.
Transportna verzija krilatice “što na umu to na drumu”, umalo me je koštalo glave. Vanredno iskušenje u saobraćaju nagnalo me je da je preinačim u “što na drumu to na umu”, to jest da ono što nam se dešava na životnom putu treba da uvažavamo više u, sada često “okovanom”, prosuđivanju o sebi i drugima.
Nekoliko doživljaja na višečasovnom putovanju Srbijom, Makedonijom i Grčkom učinile su mi se, tako, kao odrazi širih, sudbonosnih, zbivanja. Bezbroj puta smo, prisetićemo se, bili svedoci strateških vožnji u kontrasmeru, odudaranja od važećih pravila u lokalnom i međunarodnom političkom, ekonomskom i kulturnom saobraćaju.
“Fantoma” na autoputu doživeo sam kao poseban tip našeg čove, uverenog da se samo on kreće u ispravnom pravcu dok ostali jurcaju u pogrešnom smeru. Slična umišljenost ovdašnjeg rukovodstva 1990-ih dovela nas je do statusa remetilačkog faktora iz koga se još i s mukom izvlačimo, iako se od početka ovog veka trudimo da se uklopimo u pravila strateškog saobraćaja EU, kojoj bi da se pridružimo.
Danas je, začudo, kretanje u kontrasmeru, postalo gotovo uobičajeno na globalnoj sceni, pa se postavlja pitanje da li još praktično važe opšteprihvaćena pravila. U nadmetanju Moskve i Zapada, na naše oči kao da nestaje Ukrajina, čiji je Krim već pripojen Rusiji, kojoj su zbog toga Vašington i Brisel ubrzo zaveli sankcije, kakve su i oni mogli da zasluže kad su intervenisali nizu zemalja.
Istovremeno, politici ruskog predsednika Vladimira Putina opada prestiž na međunarodnoj sceni dok mu rekordno raste podrška na domaćem terenu, a šefu Bele kuće Baraku Obami raste međunarodni ugled zbog relativnog uzdržavanja od velikih vojnih akcija ali mu opada popularnost među zemljacima, zbog slabljenja vodeće uloge SAD u svetskim poslovima…
Uzajamnim zavođenjem sankcija i pravdanjem sopstvenih zastranjivanja tuđim stranputicama (tipa Kosovo – Krim) i Zapad i Rusija se kreću u specifičnom kontrasmeru – protivno i sopstvenim i potrebama većine čovečanstva. Direktne i posredne štete biće, pre ili kasnije, velike na sve strane. Na dodatnim iskušenjima će, svakako, biti i ovdašnji “izbalansirani” kurs, koji bi da dokaže da je mogućno kretanje istovremeno u oba međusobno sučeljena putna pravca, a na kojima se već nižu sudari.
Uz sve veće uloge, svet se sve rizičnije kocka sa svojom sudbinom – upozoravaju stratezi. U Đevđeliji, pak, kockanje ima drugačije dejstvo.
Dobrim delom ona živi od prihoda mnoštva kazina, zbog kojih je izašla na glas kao “makedonski Las Vegas”. Aparata za kockanje je u hotelu, u kome sam samo prenoćio, čak toliko da se i doručak servira na malom preostalom prostoru, na korak od ruleta i svetlucanja drugih mamipara.
Svetska situacija je nalik kazinu – nalaz je stručnjaka, još iz vremena izbijanja globalne finansijske krize pre šest godina. Često se za istim stolom zaigra na pogrešnu kartu pa, proizlazi iz teksta u Fajnenšel tajmsu, ceh plati Ukrajina koja ostaje i bez geografske karte. A ishod igre na globalnom ruletu mogao bi da bude (u šta ne verujem, opet uprkos onome što se vidi) i novi veliki rat, o čemu slutnje raspredaju i Vašington post i Glas Rusije…
Na kraju ovih paralela je ulazak iz Republike Makedonije u Grčku. Redovi vozila na graničnom prelazu Evzoni su se otegli, ali nisu ni prineti očaju kome su bili izloženi vozači pri izlasku iz Srbije u Hrvatsku i Mađarsku.
Stupanje na tlo Grčke ubrzano je vanrednim potezom. Delu kolone omogućen je prolaz bez pasoške i carinske kontrole, iako su vozila prispevala iz zemlje kojoj Grci ne priznaje ime, smatrajući da je nedozvoljeno prisvojila naziv njihovog severnog regiona.
I to je bio primer primene gesla “što na drumu to na umu”. Kad se na drumu stvori gužva željnih da uđu u tvoju zemlju i povećaju joj prihod, proradi “kliker” koji se u redovnu službenu kontrolu dokotrlja kao vanredna širokogrudost, opšte dobro koje je gotovo svuda prilično zabataljeno…
