Lokaciju su obišli gradonačelnik Beograda Siniša Mali, gradski menadžer Goran Vesić i gradska sekretarka za inspekcijske poslove Zagorka Panić.
“Grad Beograd neće trpeti nelegalno postavljanje plovnih objekata na obalama reka kao ni nelegalnu gradnju. S tim smo se uhvatili u koštac i bićemo vrlo dosledni. Gradska inpekcija će danas doneti odluku o uklanjanju ovog objekta, što vlasnik mora da uradi u roku od tri dana ili će biti podnete krivične prijave”, rekao je Mali.
Po njegovim rečima, to važi za sve objekte koji su nelegalno postavljeni u toj zoni, jer iako su – kako smatra – gradu neophodni splavovi i noćni život, red mora da se uvede.
“Do kraja godine donećemo novi pravilnik o postavljanju splavova u Beogradu, kojim će se precizirati i naknade i uslovi za postavljanje, a vlasnicima će se dati rok od godinu dana da se prilagode. Ništa se neće raditi preko noći. Ta materija do sada nije bila uređena na pravi način, a prevashodno se mora misliti na bezbednost ljudi koji posećuju splavove”, rekao je Mali.
Dodao je da je gradska vlast odlučna i da suzbijemo nelegalnu gradnju.
Foto: Tanjug
“Tri nelegalno izgrađene zgrade su srušene, a u toku je i procedura radi uklanjanja četvrte”, rekao je gradonačelnik Beograda.
Brod-hotel, dužine oko 95 metara i širine 25 metara, postavljen je u zoni kulturnog dobra Kalemegdana, a u saopštenju se navodi da svaki brod na toj lokaciji “ruži i uništava vizuru prostora”.
Vlasnik tog plutajućeg objekta je preduzeće “MPS tim” DOO, koje ne poseduje odobrenje za postavljanje.
Objekat je od 2012. godine bio na tom mestu, a zbog rekonstrukcije je odvučen u Luku Beograd. Tamo je bio dve i po godine do ponovnog vraćanja na staru lokaciju, ispod Kalemegdana, navodi se u saopštenju.
Gradski menadžer Goran Vesić precizirao je da u toj zoni uopšte ne sme da bude splavova, te da će se uklanjati jedan po jedan objekat.
“Grad nije protiv splavova, ali mora da se zna red. U zavisnosti od zone gde se nalaze, moraće da plaćaju naknadu, a novim pravilnikom jasno će se precizirati i sanitarni, ekološki i bezbednosni uslovi.
Prema našim procenama, grad gubi oko dvesta miliona dinara godišnje zbog toga što ne naplaćuje naknadu za splavove”, naveo je Vesić.