“Kratkoročna dobit od sticanja nezavisnosti Škotske je mala, dok su negativne posledice daleko veće”, navodi u studiji analitičarka Elena Saputo.
Izvoz škotskog viskija – koji je drugi najunosniji izvozni proizvod Škotske posle ugljovodonika – mogao bi se suočiti sa otežanim pristupom na međunarodnim tržištima, naročito na tržištu Evropske unije, na koje otpada 37 odsto škotskog izvoza.
Izglasavanje nezavisnost bi, takođe, moglo ugroziti cene sirovina koji se koriste za proizvodnju viskija, navodi se u studiji.
“Bez podrške evropske Zajedničke poljoprivredne politike (CAP), neizvesno je da li će škotski poljoprivrednici biti u stanju da proizvedu dovoljne količine ječma”, dodaje se u studiji.
Kao još neke od negativnih faktora, ova studija navodi neizvesnost oko valute koju će koristi nova država, rizik od narastanja kamatnih stopa i povećanje carinskih dažbina na ključnim tržištima.
Prema godišnjem izvestaju Udruženja škotskih proizvođača viskija (SWA), privremeno isključenje Škotske iz EU i sa tržišta je “nešto sa čime će se teško moći nositi”, budući da ovaj sektor zapošljava oko 35.000 ljudi.
