“Ne radi se samo o Ukrajini. Radi se i o Moldaviji, Gruziji, i ako tako dalje ide…..mora čovek onda pitati za Srbiju, za zapadno-balkanske zemlje….”, rekla je Merkelova u Sidneju, gde je govorila na Loui institutu za međunarodnu politiku (Lowy Institute) nakon samita G20 u Brizbejnu.
Ukrajinska kriza nije samo regionalni problem. Ne, na tom primeru vidimo da ona sve nas pogađa, istakla je nemačka kancelarka.
Ona je upozorila da Rusija u starom stilu razmišljanja vidi Ukrajinu kao svoju sferu uticaja i da gazi međunarodno pravo.
“To, posle užasa Drugog svetskog rata i završetka hladnog rata dovodi u pitanje evropski mirovni poredak”, rekla je Merkelova i naglasila da ona ne želi “oživljavanje” vremena DDR, kada “bez saglasnosti Moskve” nije bio moguć nikakav pokret i da EU nije kao DDR, koja se, kako prenose mediji, “saginjala” pred Moskvom.
“U suprotnom bi čovek morao da kaže – mi smo preslabi, pazite ljudi, mi ne možemo više nikoga da primimo, moramo se prvo kod Moskve raspitati da li je to moguće.Tako je bilo 40 godina i to ja, zapravo, više ne želim nazad”, rekla je Merkelova.
Strategija ruskog predsednika na Balkanu alarmirala je vladu u Berlinu, tvrdi nemački politički nedeljnik Špigel u današnjem broju, navodeći da je nemačka vlada zabrinuta zbog ruske “agresivne, antizapadne politike” na Balkanu.
“Vlada u Moskvi pokušava da Srbiju tešnje veže kroz vojnu saradnju i isporuku gasa”, kaže se u jednom poverljivom dokumentu nemačkog MInistarstva inostranih poslova, koji prenosi ovaj magazin.