Upitan da li je spreman, ako ponovo bude blokade, prohodati do groblja i na samom začelju, kada Kolona već prođe, odgovorio je da o tome uopšte nije razmišljao.
“Biće kako bude”, poručio je u razgovoru za riječki “Novi list” i na pitanje bi li mu zasmetalo da ga u Vukovaru izvižde ili mu ružno skandiraju naveo da je kao predsednik vlade “spreman na sve”.
Premijer je još jednom pozvao branitelje koji od 20. oktobra protestuju u Zagrebu da se vrate svojim porodicama i istakao da bi demonstrante uvek primio u svojoj kancelariji, prenele je Hina.
Odluku o proglašenju 18. novembra Danom sećanja doneo je hrvatski Sabor 1999. godine, odlučivši da se svake godine dostojanstveno i primereno oda počast svim učesnicima odbrane grada.
Bitka za Vukovar počela je 25. avgusta i trajala do sloma odbrane grada – 18. novembra 1991. godine, kada su grad zauzeli pripadnici bivše JNA i srpski dobrovoljci.
Vukovar je bio prvi grad iz kojeg su borbom potisnute hrvatske snage, a u njima je, kako se procenjuje, poginulo između 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. U sukobima je razrušeno 90 odsto grada.
Obeležavanje Dana sećanja u Vukovaru prošle godine bilo je u senci spora vlasti i protivnika uvođenja ćirilice u tom gradu.
Manifestacija je protekla uz podele, a sve se pretvorilo u politički obračun vukovarskih branitelja sa državnim vrhom.
Jedna kolona je bila službena, na čelu s najvišim hrvatskim zvaničnicima, a druga, nazvana “vukovarska kolona”, na čelu s delom ratnih veterana okupljenih u Štabu za odbranu hrvatskog Vukovara.
Konačan epilog bio je sprečavanje predsednika države, Sabora i vlade, Ive Josipovića, Josipa Leke i Milanovića, da u mimohodu dođu do Memorijalnog groblja.
Ministar branitelja Predrag Matić uoči ovogodišnjeg obeležavanja Dana sećanja očekuje da manifastacija protekno dostojanstveno i naglašava da je odgovornost na organizatoru, odnosno gradu Vukovaru i gradonačelniku Ivanu Penavi.
