Vučić je rekao da će Vlada Srbije već od ponedeljka svoj plan kojim će putem javnog poziva odabrati menadžerski tim, odnosno angažovanju najboljih ljudi koji će znati da upravljaju Železarom, a krajnji cilj je da druga peć bude pokrenuta krajem godine.
“Nismo dobili garancije da će se očuvati naš obrtni kapital ili da neće biti potrošene sve sirovine nakon čega bi fabrika bila napuštena”, kazao je predsednik Vlade Srbije. Prema njegovim rečima, to nije kraj Železare u Smederevu.
“U ponedeljak idemo na javni poziv za potpisivanje menadžerskog ugovora jer nikad nismo umeli da zarađujemo pare, niko nikada u Srbiji to nije znao. Očekujem da krajem marta Železara počne da radi povećanim kapacitetom i da do kraja godine počne da radi i druga peć”, kazao je Vučić.
Obrazlažući takvu odluku, premijer je rekao da je odluka o nepotpisivanju ugovora doneta u dogovoru sa privatizacionim savetnikom.
Vučić je kazao da je takva odluka bila veoma teška odluka za Vladu Srbije.
“Više meseci radimo na tome da spasemo Železaru da spasemo ono što je bio motor srpske industrije, da povećamo bruto domaći proizvod uz istovremeno teške mere na polju fiskalne konsolidacije da bi nam Srbija postala konačno zdrava ekonomija, da bi smo imali zdravu privredu”, rekao je premijer.
On je zahvalio radnicima Železare Smederevo i sindikatima, jer smo od njih, kako je rekao, imali veliku pomoć i podršku.
“Teško je naći takve ljudi koji su dobro razumeli u kojoj se poziciji nalazimo”, rekao je premijer.
Dok je kao pravi razlog za odustajanje od Esmarka naveo činjenicu da nisu dobijene garancije da će železara nastaviti da radi i kad budu potrošene rezerve sirovina.
“Nismo dobili garancije da će se očuvati naš obrtni kapital i da neće biti potrošene sve sirovine, a potom fabrika napuštena uz obrazloženje da tržište nije dobro, ne postoji i da na taj način izgubimo 120 milioa dolara”, naveo je Vučić.
On je dodao da je do poslednjeg trenutka molio da nam se izađe u susret, da imamo pravo supotpisa, samo da možemo da kontrolišmeo način trošenja sirovina, odnosno da li će ići po kakvoj ceni nabavke i prodaja čelika.
“Dobili smo odgovor da to prihvataju, tražili smo za svaku transakciju za preko 500.000 dolara. Dobili smo odgovor na dva miliona dolara. Nismo mogli više da izdržimo. Ispunili smo sve obaveze prema MMF, obavestili ih”, rekao je Vučić i naglasio da to nije kraj železare.
“Nismo izgubili bitku i rat, koji ćemo dobiti”. zaključio je, a obrazloženje je usledilo u najavi javnog poziva već u ponedeljak i to za potpisivanje mednadžerskog ugovora.
Javni poziv bolje rešenje, radnicima važno da nastave posao
Rukovodilac za pružanje savetodavnih usluga KPMG, privatizacionog savetnika vlade u slučaju Železare, Boris Milošević objasnio je da je njihovo mišljenje bilo da se ide na proglašenje tendera neuspešnim, jer nije bilo moguće naći ekonomsko opravdanje da se komisiji i vladi predloži zaključenje ugovora.
“Znamo da su promene neophodne. Bili smo vrlo konstruktivni tokom pregovora. Nismo mogli da nađemo ekonomsko opravdanje da predložimo komisiji i vladi zaključenje ugovora”, rekao je Milošević na konferenciji za štampu posle sednice vlade.
Druga solucija, javni poziv za izbor menadžmenta, prema njegovim rečima, trenutno se čini manje rizičnom.
“Smatramo da to ne znači zaustavljanje privatizacije, jer ona mora da se dogodi. To je prelazni put do konačnog rešenja. Suštinska promena vlasništva, načina rukovođenja i dobijanje zdrave železare je cilj”, poručio je Milošević.
Predsednik Nezavisnog sindikata Železare Smederevo Siniša Prelić rekao je na pres konferenciji da je zaposlenima najvažnije što će nastaviti da rade.
“Za nas je u ovom trenutku najbitnije što je vlada rekla da ćemo nastaviti da radimo. Uveren sam da će vlada učiniti sve kako bi se našlo rešenje za Železaru”, rekao je Prelić dodajući da je bio uključen kao predstavnik zaposlenih u rad komisije i da je bio svedok svih dešavanja.
Ocenivši da su vlada i premijer učinili sve kako bi Železara mogla da nastavi sa radom, Prelić je poručio da će im se radnici odužiti time što će nastaviti da proizvode kvalitetan čelik.
Amerikanci su na vreme saznali da Vucic postavlja po kljucnim drzavnim firmama lopove i nisu pristali na rizik da takve dodeli i njima da trose njihove privatne pare na ko zna kakve seme u vezi nabavke sirovina, placanje nepotrebnih kadrova, a u kasnijoj fazi verovatno i finansiranje televizija Vucicevog kuma po ugledu na druga javna preduzeca gde je Vucic postavio kriminalne generalne direktore da ispumpavaju novac. Ovako stradace srpski poreski obveznici u finansiranju menadzmenta koji ce imati tezinu samo na papiru a rezultat ce biti muljanje sa sirovinama, troskovima Vucicevih licnih kadrova i slicne bahanalije.