Navodeći da naučno-tehnološki park predstavlja veliku koncentraciju znanja, Popović je Tanjugu rekla da je njegov najvažniji zadatak da okupi stručnjake koji su u stanju da komercijalizuju naučne rezultate i stvore stimulativnu atmosferu za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Takvi parkovi, navela je, prisutni su u svim zemljama na svetu i način su funkcionisanja najnaprednijeg dela svake privrede.
Ministarstvo prosvete, Grad Beograd i Beogradski univerzitet potpisali su nedavno Ugovor o osnivanju Naučno-tehnološkog parka Beograd, na Zvezdari, koji bi trebalo da okupi inovativne, tehnološki razvojne kompanije i da zaposli mlade naučnike, a time i ubrza tehnološki razvoj zemlje.
Kako je najavljeno nakon potpisivanja ugovora, za tri do četiri godine u kompleksu na Zvezdari trebalo bi da posluje oko 100 tehnološki razvojnih kompanija sa oko 1.000 inženjera.
“Svakako je dobro da mi to imamo, to je podsticaj za celokupnu našu privredu”, rekla je Popović i navela da će rezultati vrlo brzo da se pokažu već u prvih pet godina i da očekuje da ćemo imati značajne pomake i da će to biti primer i za druge sredine u Srbiji.
Takvi parkovi su, navela je, u celom svetu uspešan model koji obezbeđuje razvoj preduzeća zasnovanih na visokim tehnologijama ne samo u IT sektoru nego i u oblasti biomedicine, naprednih materijala i raznih vrsta naprednih usluga.
“To je za Univerzitet u Beogradu još jedna potvrda da je on središte naučno istraživačkog rada u Srbiji. To je jedan podsticaj i za studente i za kadrove Univerziteta u Beogradu da u jednom takvom ”ušuškanom” okruženju mogu da rade na komercijalizaciji svojih rezultata”, rekla je Popović.
Ona je navela da naucno-tehnološki park na Zvezdari sigurno može da pomogne da se uspori odliv mozgova, ali i da ne treba da imamo nerealna očekivanja.
“Da, zaustavićemo malo odliv obrazovanih, ali ne sada u toj meri odmah, mnogo i brzo, nego će to ići postepeno”, rekla je Popović.
Kako je navela, ne može se očekivati da će preko noći nastati preduzeća sa više zaposlenih i potrebno je vreme da se mala preduzeća, koja mogu imati pet do deset zaposlenih, razviju i da zapošljavaju više ljudi.
“Neka već etablirana preduzeća koja postoje, koja se bave visokim tehnologijama i koja bi ušla i smestila svoje prostorije u naučno-tehnološki park mogu da prime više mladih stručnjaka”, rekla je Popović.
Ona je ocenila da u naučno-tehnološkom parku sigurno postoje izvozne šanse, najlakše u oblasti IT sektora gde se vrlo brzo može realizovati neki rezultat, dok je u drugim oblastima to sporije navodeći da u biomedicini i naprednim materijalima, na primer, taj postupak traje više godine.
“Mogućnost za privredu Srbije postoji. Opet, ne treba imati nerealna očekivanja ali se mora stvarati jedna atmosfera koja podržava privredne subjekte koji gaje visoke tehnologije”, kaže Popović.
Kako je navela, u NTP biće smešten i poslovno-tehnološki inkubator Univerziteta u Beogradu koji već ima više od pet godina iskustva u toj oblasti i predviđene su određene obuke i pripreme ljudi za prvu fazu stvaranja preduzeća.
“Naučno-tehnološki park predstavlja sredinu sa uređenom infrastrukturom koja obezbeđuje preduzećima da se baš usredsrede na razvoj i komercijalizuju određenih tehnologija, proizvoda i usluga, da u optimalnim uslovima mogu da rade. To je jedan oprobani i uspešan model koji postoji u svetu”, rekla je Popović.
Takav model, dodala je, započeo je u SAD sa projektom koji je posle postao Silikonska dolina, u Evropi je prvi park osnovan u Francuskoj, u Nici 1969. godine koji danas ima više od 30.000 zaposlenih, postoji i u univerzitetskim centrima u Nemačkoj, a i Univerzitet Lomonosov zajedno sa gradom Moskvom takođe ima svoj naučni park.
Popović kaže da nauka u Srbiji ima ogroman potencijal, prvenstveno u ljudskom resursu.
“Koliko će nauka u Srbiji moći da uznapreduje dalje u smislu osnovnih istraživanja i koliko će tih istraživanja moći da se komercijalizuje zavisi jednim delom ne samo od entuzijazma nego i od materijalnih sredstava koja se ulažu u ta istraživanja”, navela je Popović.
Kompleks na Zvezdari u Veljka Dugoševića 54 počeo je da se gradi pre 26 godina, a izgrađeno je pet objekata u sivoj fazi i ta gradnja je zaustavljena početkom 90-ih.
Izgradnja je nastavljena 2010. godine, kada je tadašnje Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja obezbedilo sredstva iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj.
