Cvetković: Najveći deo Srba stradao je van Jasenovca

“Problem je nastao šezdesetih godina, kada je država počela da traži spas u uveličavanju žrtava Drugog svetskog rata, pa samim tim i žrtava Jasenovca. Tada su rađena i prva antropološka istraživanja tog područja koja su bila nepotpuna i rezultati nikada nisu objavljeni, pa je došlo do mistifikacije broja. Na osnovu nekoliko iskopanih sondi proizašao je nenormalno veliki broj stradalih, što je dovelo do uvećanja broja stradalih u Jasenovcu. I prva procena koju je napravila državna komisija Hrvatske 1946. govorila je o 500-600 hiljada žrtava”, kaže Cvetković za Novi magazin.

*Uz dužno poštovanje za svaku žrtvu, šta je još bitno imati u vidu kad se govori o Jasenovcu?

Demografska istraživanja i demografski potencijal na teritoriji koja je obuhvatala Nezavisnu Državu Hrvatsku ne pokazuju mogućnost tako velikog broja stradalih u Jasenovcu i, uopšte, ukupnih žrtava na toj teritoriji. Postoji i izjednačavanje, pariranje velikim logorima poput Aušvica, Dahaua, Mathauzena, Treblinke, u kojima je bilo više stotina, pa i miliona stradalih, težnja da i mi imamo takav logor kojim možemo izaći pred svet i kazati da je bilo velikih stradanja i u logorima kod nas.

U Jasenovcu je stradalo 90 odsto Roma iz NDH, dve trećine Jevreja, ali stradanje Srba nije toliko vezano za logor. Iako je najveći broj stradao u Jasenovcu, to je ipak samo nešto više od petine, najveći deo Srba stradao je van logorskih kompleksa, ubijeni su u svojim kućama, selima ili u neposrednoj blizini.

*Pomenuto istraživanje iz šezdesetih proglašeno je državnom tajnom. Ta je oznaka devedesetih skinuta, ali i dalje kao da tog popisa nema. Odakle potreba da se poguban broj žrtava dodatno uvećava?

Ljudi su skloni pamćenju velikih brojeva, mali brojevi ih ne fasciniraju. Posle rata se tvrdilo da je u Jugoslaviji stradalo 1,7 miliona ljudi, što je netačno. Popisom 1964. utvrđeno je da je stradalo nešto manje od 600.000 ljudi, ali državi to nikako nije odgovaralo pa je stavljen taj embargo koji spominjete. Kada je 1992. godine Savezni zavod za statistiku digitalizovao taj popis, krenulo se sa njegovom revizijom, opet zarad unutrašnjepolitičke situacije u tom periodu i, može se reći, opravdanja rata koji je vođen prilikom raspada Jugoslavije; taj popis je postao neaktuelan za tadašnju vlast. Pokušajima mirovnih sporazuma 94. i 95. potpuno je okrenuta politika tadašnjeg srpskog rukovodstva, ta je tema stavljena po strani i istoričarima je ostavljeno da se time bave. Što je na svoj način odlično, jer treba profesionalcima ostaviti da se bavi delikatnim pitanjima koja su nerazrešena, naročito brojem stradalih u Jasenovcu.

Danas u Republici Srpskoj govore o 700-800 hiljada stradalih, dok u Hrvatskoj imamo broj od 83 hiljade, što je utvrđeni minimum. Kod nas se poslednjih godina nešto promenilo, pa se kaže više stotina hiljada stradalih, ne izlazi se sa konkretnim brojem, da bi premijer na poslednjoj komemoraciji rekao da je to tema na kojoj se radi, da se istražuje, da je broj veliki, ali ne znamo koliki, i da će se utvrditi. To je najbliže istini: ne znamo broj stradalih u Jasenovcu, radimo na tome i u doglednom periodu ćemo završiti posao. To je dugotrajan i mukotrpan proces koji zahteva mnogo vremena i materijalnih resursa da se sprovede do kraja.

*Vi to radite u Muzeju žrtava genocida, paralelno rade i ljudi u Spomen-području Jasenovac. Hoćete li doći do relevantnog broja žrtava?

Da, radimo po istom principu prikupljanjem poimeničnih podataka o stradalima, s tim što su oni koncentrisani isključivo na stradale u logoru, a mi se bavimo žrtvama na čitavom prostoru tadašnje Jugoslavije, s tim što je Jasenovac najveće stratište. Ne samo na prostoru Jugoslavije, već i južne Evrope. Ali, metodologija nam je ista, dostupni izvori isti, samo je pitanje šta je ko do sada obradio. Verujem da ćemo u konačnom rezultatu imati sličan broj, što neće biti konačan broj stradalih, ali niko neće moći da kaže da je manji. Dakle, utvrdićemo donji broj žrtava, gornji može samo da se procenjuje na osnovu obuhvatnosti popisa, ali nije problem matematički, statistički, doći do gornjeg broja stradalih.

*Koliko ste vi utvrdili, a koliko su utvrdili u Jasenovcu?

Spomen-područje Jasenovac utvrdilo je nešto više od 83 hiljade žrtava, mi do sada imamo nešto manje od 89 hiljada. Napredujemo i jedni i drugi, s tim što se oni bave isključivo Jasenovcem. U nekoj perspektivi verujem da razlika neće biti velika.

Svaka žrtva je zaslužila da je pomenemo i pamtimo i samim tim što ćemo je popisati mi u neku ruku odajemo poštu. Ljudi traže pretke, nedavno su došli Jevreji iz Sarajeva da se raspituju, ali često oni koji dođu imaju samo prezime i na osnovu podataka kojima raspolažemo mi rekonstruišemo stvari. To su stotine hiljada ličnih sudbina za koje se neko interesuje, ali naša je dužnost da čuvamo i one za koje se niko ne interesuje, da se ne zaborave. To je naša dužnost kao društva.

Izvinjenje

Tehničkom greškom u broju 209 Novog magazina, u tekstu ”Jasenovac – u ili o brojevima bez konačnog broja”, objavljenom na stranama 36-38, izostao je potpis autora Dragana Cvetkovića. Izvinjavamo se gospodinu Cvetkoviću i čitaocima.

Redakcija