Ukoliko bi on bio proglašen zdravstveno nesposobnim za suđenje, jedna od opcija bi mogla da bude i obustavljanje procesa, prenose mediji.
Sudije smatraju da ne postoje polazne tačke za sumnju da bi Grening mogao da simulira bolest i najavljuju da bi se u narednim danima, a pojedini mediji pominju već početak sledeće sedmice, moglo odlučivati o tome kako dalje, odnosno, da li će ga lekari ispitati u vezi sa zdravstvenom sposobnošću.
Postoji mogućnost da bi plan suđenja mogao biti ugrožen, zbog bolesti ovog 93-godišnjeg Nemca.
Presuda optuženom trebalo bi da bude doneta krajem jula, prenose meiđi.
“Molim za oproštaj.O pitanju formalno-pravne krivice, morate vi odlučiti”, rekao je Grening u aprilu, prvog dana suđenja za koji se kaže da bi mogao biti poslednji veliki sudski proces nemačkog pravosuđa, vezan za logor Aušvic.
On je, kako prenose mediji, pokazao kajanje na ovom suđenju, koje je počelo uz veliko medijsko interesovanje.
Grening, koji je godinama živeo u jednom selu u blizini Lineburga, tereti se da je kao podvođa u Hitlerovoj personalnoj gardi, čiji su članovi, između ostalog, nadgledali zatvorenike u logorima, odgovoran za pružanje pomoći u ubistvu u 300.000 slučajeva.
Grening se pominje u medijima kao “knjigovođa Aušvica”, pošto je, kako se, između ostalog, kaže u ovom logoru bio zadužen da se prtljag logoraša stavi na sigurno i pretraži da li ima novca i vrednosti.
Bankarski činovnik Grening je, prema optužnici, brojao novac logoraša osuđenih na smrt, vodio knjige o tome i tačne podatke slao u berlinsku centralu Hitlerovih zloglasnih S S jedinica.
Greningu je bilo poznato da su u Aušvicu ubijani oni zarobljenici, koji nisu bili radno sposobni, pa je on zato, kako ga tereti optužnica, nacističkom režimu obezbeđivao privrednu dobit i podržavao sistematsko uništenje logoraša.
Optužnica protiv Greninga ograničena je na takozvanu “mađarsku akciju” u leto 1944. godine, pri kojoj je najmanje 300.000 ljudi ubijeno, prenose mediji sa početka suđenja.
Greningov advokat Hans Holterman istakao je da je njegov klijent imao drugačije zadatke od Ivana Demjanjuka, jednog od poslednjih osuđenih nacista.
Državno tužilaštvo Nemačke teretilo je, naime, Ukrajinca Dejmanjuka da je nemilosrdno i bezosećajno, zajedno sa drugim čuvarima i S S-ovcima terao ljude u gasne komore “jer je lično želeo njihovu smrt iz rasno-ideoloških razloga”.
Demjanjuk, koga je Zemaljski sud u Minhenu pre nekoliko godina zbog učešća u ubistvu više od 27.000 Jevreja u poljskom logoru Sobibor osudio na pet godina robije, oslobođen je ubrzo zbog godina starosti, a zatim, 2012. godine je preminuo.
Ovaj proces ima i svoju posebnu težinu, pošto postoji i veliki broj takozvanih građanskih (koneksnih) tužbi preživelih logoraša i njihovih porodica.
“Dugo vremena nisam se usuđivala da se sećam”, rekla je Hedy Bohm (87) iz Toronta, preživeli logoraš i jedna od 67 osoba koje su u ovom procesu podigle građansku tužbu protiv optuženog.
“Ovde se ne radi o osveti”, naglasila je Bohm.
Ukazujući da je kazna za Greninga sekundarna stvar, Bohm je rekla da je za nju, međutim, odlučujuće to što će se proces protiv ovog pripadnika S S jedinica uopšte održati.
Leave a Reply