Za postavku je odabrana Kuća cveća, jer predstavlja jedno od najznačajnijih mesta sećanja koje se vezuje za bivšu Jugoslaviju i njenog doživotnog predsednika, Josipa Broza Tita, koji je u njoj sahranjen.
Autori izložbe su Vesna Mikelić, viša kustoskinja MIJ, Marija Ðorgović, kustoskinja MIJ i Radovan Cukić, kustos MIJ.
Tumačeći rituale iz doba SFRJ, koji su se održali do danas i mesto koje u njima igraju pisana reč, predmeti i objekti u sastavu današnjeg Muzeja istorije Jugoslavije (MIJ), izložba istražuje na koji način različite društvene grupe stvaraju i održavaju sećanje na Jugoslaviju i Tita.
Naziv izložbe sugeriše vezu između predmeta, rituala i ljudi, kao i njihovu međusobnu interakciju, provocirajući posetioce da nađu svoje mesto u njoj.
Materijalizacija sećanja na Josipa Broza i Jugoslaviju počinje upisima u Knjigu žalosti koja je ustanovljena maja 1980. godine, povodom Titove sahrane, da bi se po osnivanju Memorijalnog centra nastavila, kroz zapise u Spomen-knjigama i Knjigama utisaka.
Kontinuitet u ostavljanju poruka koji traje do danas, kao i promena karaktera poruka, govore o njihovom značaju za stvaranje i održavanje kolektivnog pamćenja i predstave o Titu.
Ova praksa posthumnog obraćanja Titu nadovezuje se na običaj koji je tokom njegovog života bio rasprostranjen kroz poruke upućene njemu lično – na posvetama poklona koji se danas čuvaju u MIJ.
Najeksplicitniji primeri su štafete, kao pokloni u kojima je poruka najvažniji deo.
Izložba “Figure sećanja” obuhvata period pre i posle Titove smrti, počev od 1945. godine do 2014, kao i segment koji se odnosi na samu sahranu i podeljena je u tri celine:
Prva celina posvećena je štafetama koje su Josipu Brozu slate 25. maja, a koje u muzej i danas pristižu. Izloženo je oko 200 štafeta različitih darodavaca – pionira, omladine, pripadnika raznih saveza i udruženja, poljoprivrednika, građana različitih gradova i sela, kolektiva različitih preduzeća, boraca, vojske.
Pored štafeta posetioci će moći da vide i video instalaciju – kombinaciju arhivskih snimaka nošenja štafete i sletova, kao i snimaka proslave 25. maja danas sa akcentom na Kumrovec i Beograd. Njihovo pozicioniranje paralelno sa arhivskim snimcima proslave ovog datuma omogućiće sagledavanje ovog datuma u kontekstu promena nastalih u poslednjih nekoliko decenija.
U delu koji se odnosi na period nakon Titove smrti, u multimedijalnoj formi su prikazani zapisi i poruke različitih pojedinaca i društvenih grupa.
One prvenstveno pripadaju spomen-knjigama od 1982. godine do danas. Važan segment ovog dela izložbe čine i knjige utisaka sa zapisima građana, radnih organizacija, udruženja i mladih iz nekadašnje Jugoslavije, a danas susednih država i celog sveta.
Poseban segment izložbe sadrži oko dve stotine fotografija i upisa u knjige žalosti od strane šefova država, ambasadora, predsednika i građana.
Kuriozitet izložžbe predstavlja segment – “Otvoreni depo” u okviru koga će biti predstavljeni uobičajeni poslovi koje kustosi obavljaju prilikom evidentiranja i obrade predmeta. Posebno 25. maja posetioci će biti u prilici da upoznaju na koji se način štafete tretiraju u kontekstu muzeja i kulturnog nasleđa, da dodirnu štafete, ali i da komuniciraju svoja sećanja.
Specijalni program povodom obeležavanja Dana mladosti, u ponedeljak 25. maja činiće i emitovanje filmova koje je Tito gledao 25. maja, u bisokopskoj sali Muzeja 25. maj.
