Najveći skok, prema tom istraživanju, zabeležila je Srpska radikalna stranka.
Dveri, koji su u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije, takođe bi bili iznad cenzusa sa 6,6 odsto, kao i Demokratska stranka sa 6,1 odsto podrške građana.
Marko Uljarević iz Ipsos-a objašnjava da je prošlog meseca zabeleženo jačanje krajnje desnice u Srbiji, ali da bi govorili o trendovima potrebno je neko vreme, treba videti još jedan, dva talasa.
Kako kaže, svako istraživanje je presek u jednom datom trenutku, a u ovom su zabeležene dve nove tačke koje na krajnjoj desnici mogu da okupe jedan veći broj birača, pre svega SRS i koalicija Dveri i DSS.
Uljarević je Tanjugu rekao da se može očekivati i prelivanje između ta dva bloka koja su sada u stanju da mobilišu birače na krajnjoj desnici, ali da to ostaje da se vidi, zavisno od toga koje teme će biti prisutne u javnosti.
Utisak o jačanju krajnje desnice u Srbiji u ovom talasu malo je pojačan i time što je DS “pao”, kaze Uljarević navodeći da je pričom o tome da li će se DS još jednom podeliti, rast krajnje desnice još više došao do izražaja.
Sa druge strane, Nikolić smatra da fenomen naglog rasta desnice faktički ne postoji ocenjujući da je desnica razjedinjena i da se nikad neće ujediniti jer radikali “guraju svoju priču koja se ne dopada nikome drugom”.
Istovremeno, male partije koje se udružuju, na primer DS S i Dveri, nisu od velikog značaja, ukazuje Nikolić.
On podseća i da u istraživanju nije vidljivo da postoji veliki zahtev do sad neopredeljenih građana za formiranje partije levo od centra koja će zastupati nezaposlene, siromošne, slabije plaćene, podržavati sindikate, feminizam, ekologiju…
“Te partije nema, i zato izgleda kao da je desnica jaka, a u stvari nije”, rekao je Nikolić.
Kako je naveo, 12 ili 13 procenata koji otpadaju na desnicu relativno je beznačajna podrška, pogotovo ako se ima u vidu da je desnica u Francuskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj daleko jača.
I Uljarević i Nikolić, međutim, kažu da se može očekivati rast SRS i Vojislava Šešelja ako se još više bude govorilo o Hagu i isporučenju.
Nikolić je ocenio da SRS ima određeni rast podrške zbog “cirkusnih detalja” lidera radikala i da je moguće da će taj procenat rasti još neko vreme zbog ponovnog otvaranja priče o povratku u Hag.
On je, međutim, podsetio da je veliki broj istraživača javnog mnjenja očekivao da će podrška radikalima po Šešeljevom povratku u Srbiju biti veća od 10 procenata, ali da se to ipak nije dogodilo.
Kada je reč o odnosu građana prema evropskom putu, Uljarević ističe da jačanje krajnje desnice ne utiče posebno na pad podrške građana EU, objašnjavajući da podrška i desnici i podrška EU zavisi od ambijenta, konteksta i teme koja peovladava u međima u našem društvu.
“U zavisnosti od toga će rasti desnica ili neće rasti. Ako se govori o Kosovu, novoj platformi, o tim temama koje pogoduju desnici, sasvim izvesno da ćemo imati rast krajnje desnice i da ćemo imati pad podrške EU”, kaže Uljarević.
Sa druge strane, Nikolić smatra da zapad “ima krivo viđenje Srbije” kao problematične države sa remetilačkim narodom koji ima simpatije prema Rusiji. Kako kaže, Nemačka, takođe, ima određeni oprez u vezi sa Srbijom te se prema Srbiji sve česće primenjuju “tvrde disciplinske mere”.
To kod građana stvara uverenje da se od Srbije mnogo traži, a da joj se malo daje, zaključuje Nikolić.
Govreći o jačanju desnice u Evropi, Uljarević kaže da je to odgovor na neuspeh jednog socijalnog modela kojim su građani Evrope možda bili nekad zadovoljni, a sada su sve manje i manje.
U Evropi postoji, navodi Uljarević, talas emigranata na koji desnica reaguje drugačije, obični ljudi su usled ekonoske krize pritisnuti ekonomskim problemima, a s druge strane imaju povećanje konkurencije za radna mesta.
On navodi da je SNS kao stranka desnog centra osvojila gotovo 50 odsto opredeljenih glasova na prethodnim izborima i to jeste bio odgovor na potrebe građana jer su građani bili nezdovoljni onim što je uradila prethodna vlast i desnica je dala neki drugi odgovor.
