“Naš cilj je da razdrmamo društvo i da ga nagovorimo da kritički misli i govori”, rekao je Mićunović na debati “Uloga kritičke javnosti u odbrani demokratskog poretka”, koju organizuju Fondacija Centar za demokratiju i Fridih Ebert fondacija.
Mićunović kaže da je demokratija neodvojiva od debate i dodao da tamo gde postoji monolog nema demokratije.
Kritika je, kako je naveo, suština dijaloga društvene i javne aktivnosti, ali nije svaka javnost relevantna za napredak u društvu.
Prema njegovim rečima, javno mnjenje se može isfabrikovati, a kritička javnost znači preispitivanje sa stanovišta traženja istine.
Novinarka Ljubica Gojgić rekla je da je dobra vest da je Srbija svet, ali da je loša vest što svet ide u lošem pravcu kada je reč o kritičkoj javnosti i medijima.
Kritička misao postoji, ali je ima manje u odnosu na ranije, jer postoji sistem marginalizacije svega što je kritičko mišljenje.
Gojgić smatra da su vlasnici privatnih medijima biznismeni kojima je stalo samo do profita i izbegavanja sukoba sa svakom vlašću.
Govoreći o stanju u medijima, ona je navela da su mediji preplavljeni zabavom, “opasnim intervjuima” u kojima dominira sagovornik i kvazi polemika.
“Kritička javnost je ključna poluga za održavanje i napredovanje demokratije, a preduslov za to je sloboda medija”, zaključila je Gojgić.
“Mićunović: Kada kritička javnost zaćuti…”
… – Hajde ućuti! Josip Broz Tito je imao pravo što je razne Mihaile Markoviće, Dragoljube Mićunoviće, Svetozare Stojanoviće i ostale “filozofe” vašeg “demokratskog” kova… tretirao onako kako je tretirao! Samo – bio je, za razliku od vas, human; nije vas isterivao na ulicu bez posla nego vam državne osnivao institute da u njima zarađujete hleb i penzije! Vaše ideologije, primenjene u praksi od 1987. godine nadalje – oterale su stotine hiljada ljudi na ulicu (da ne govorimo o Mihailu Markoviću koji se pretvorio u ideologa Miloševićevih ratova – sa stotinama hiljada pobijenih, raseljenih, bačenih na ulicu…)!