Većina zaposlenih primorana je da se podvrgava tradicionalnom radnom vremenu s početkom od 08h00, 08h30 ili 09h00. Retki su “srećnici” koji na posao mogu da dolaze kasnije.
Dr Keli napominje, međutim, da naše telo nije prilagođeno ovom tempu i da je ova “profesionalna” prinuda najčešće uzrok brojnih boljki poput stresa, telesnih i mentalnih poremećaja i hroničnog umora.
Po njemu, osobe mlađe od 55 godina funkcionišu prema cirkadijskom ritmu, tako da je njihov organizam, baš kao i organizam deteta, adolescenta i studenta, u neskladu sa uobičajenim radnim vremenom.
Kao direktor škole Monsiton, ovaj britanski lekar je pomerio početak nastave sa 08h30 na 10h00, a uvođenje jedne takve mere je imalo izuzetno pozitivan uticaj na đačke ocene.
“Živimo u društvu kojem nedostaje san”, rekao je dr Keli na nedavno održanom Britanskom festivalu nauke.
“To jako loše utiče na naš organizam, na naše telesne i mentalne sposobnosti. Naša jetra i naše srce rade određenim ritmom, a mi ih lišavamo neophodnih dva do tri sata kada bi trebalo da miruju. Nemoguće je naučiti telo da se budi u određeno vreme jer je ono usklađeno sa suncem, a da toga nismo ni svesni”, objasnio je on.
Brojna istraživanja su dokazala da nedostatak sna i tradicionalno radno vreme predstavljaju opasnost za ljudsko telo.
“Pomeranjem početka radnog vremena za samo par sati bilo bi moguće poboljšati kvalitet života”, napominje dr Keli, prenosi sajt Slate.