Rijaliti se razlikuje od dokumentarnog programa jer se fokusira na dramu, međusobne konflikte i zabavu gledališta, umesto na obrazovanje istog.
Ovo je opis žanra koji neverovatnim spletom okolnosti vlada srpskom kulturom prethodnih sedam dana. Opis je iz knjiga o televizijskoj produkciji, mada svako ko se ikada imalo bavio televizijom, zna da je ključ definicije rijalitija reč “navodno”: u ovom žanru je sve namešteno kako bi se fingirale emocije ili događaji raspaljujući za gledalište.
Na isti raspaljujući način rijaliti je, u mesecu kada se dešavaju dva najveća kulturna događaja, Bitef i Oktobarski salon, postao ne samo glavna, bolje je reći kulturološka tema, već i princip proizvodnje, ali i rešavanja problema u kulturi. Biće da dva pomenuta događaja, a složićemo se da je to najbolje što je ovaj prostor ponudio u kulturnom smislu, suviše podsećaju na bezbrižna, normalna vremena, pa je novo podsećanje na Srbiju u kojoj danas živimo bilo neophodno.
Dakle, većina zna šta se desilo: na tribini o kulturi u ustanovi kulture ministar informisanja rekao je kako rijalitiji programi nisu dobri. Odmah nakon izjave kreće rijaliti koji se slobodno može podvesti pod onu narodnu: “Ovo ima samo kod nas” – vlasnik privatne televizije i autor rijalitija kreće u medijsku kampanju protiv ministra preko sopstvene televizije, nazivajući ga pornofilom i vređajući ga na najnižem mogućem nivou. U sve to, uključuje se i premijerka: ne brani ministra koga je sama predložila već – vlasnika televizije. To joj, valjda, nije bilo dovoljno već opravdava postojanje rijalitija, kršio on domaće zakone ili ne, popularnošću sestara Kardašijan i postaje verovatno prva šefica Vlade koja se u javnom diskursu bavi zabavnim televizijskim programom.
Rijaliti se nastavio dalje, povezano ili ne, zabranom filma “Mezimica” jer je – antisrpski. Odnosno njegovom (ne)zabranom, zapravo odustajanjem producenta pošto su demonstranti upali u Filmski centar Srbije, a jedna od zabrinutih žena uskliknula: “Rijaliti je bolji od antisrpskih filmova”!
I eto čudne paradigme: stopirana “Mezimica” je žanrovski film, fikcija koja nema veze sa antisrpskim, a drugi žanr cveta kao ponuđeni kulturni diskurs, pretvarajući sve u navodnu situaciju, reakciju, sukob. S tim da mu uloga nije da zabavi već da nauči.
A učenja su, kako se čini, tu da bi kulturi došla glave.