Nedelja ponosa u Srbiji je počela, a pripadnici LGBTIQ+ zajednice imaju jasnu poruku: „Mi koji smo pripadnici LGBTIQ+ zajednice smo takođe ljudi kao i svi drugi građani i građanke. Imamo iste probleme i želju da živimo pristojan život sa onima koje volimo. Međutim, razlika je što zbog seksualne orijentacije ili možemo da koristimo neka prava koja drugi građani mogu ili zbog ovog identiteta trpimo nasilje i diskriminaciju.“
Odnos većine društva u Srbiji prema LGBTQ+ zajednici je kompleksan i varira u zavisnosti od različitih faktora, uključujući obrazovanje, kulturne norme i informisanost.
Veliki deo društva u Srbiji zastupa konzervativne stavove prema LGBTIQ+ zajednici, što se često odražava kroz predrasude i netoleranciju. Česti su negativne stavovi prema istopolnim vezama, kao i skepticizam prema potrebama i pravima LGBTQ+ osoba. Osobe koje pripadaju zajednici često se suočavaju sa stigmatizacijom i diskriminacijom u svakodnevnom životu, uključujući i radno mesto, obrazovne institucije i u društvene interakcije. Nasilje i verbalne uvrede, kao i sajber nasilje su prisutni u društvu, što dodatno otežava njihov položaj.
Međutim, postoje znaci poboljšanja. Organizacije za ljudska prava, kao i pojedinci koji se zalažu za jednakost, rade na povećanju svesti i obrazovanju društva o LGBTIQ+ pravima i pitanjima. Postoje i inicijative koje se bore protiv diskriminacije i rade na promociji prihvatanja. Takođe, mediji sve više uključuju LGBTIQ+ teme i ličnosti, što može doprineti pozitivnijem prikazu i jasnijoj slici o problemima sa kojima se susreću pripadnici zajednice. Neki kulturni i umetnički projekti koji se bave LGBTQ+ temama pomažu u razbijanju predrasuda i promovisanju razumevanja.
POLOŽAJ LGBTIQ+ ZAJEDNICE
U Srbiji, zakonski okvir za prava LGBTIQ+ osoba još nije dovoljno razvijen. Iako su postojali određeni pomaci, poput usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije koji uključuje seksualnu orijentaciju i rodni identitet, stvarna implementacija i zaštita prava u praksi su i dalje nedovoljni. Zakoni koji bi omogućili brakove istog pola ili mogućnost adopcije još nisu usvojeni.
Direktor Beograd Prajda Goran Miletić kaže da se položaj pripadnika LGBTIQ+ zajednice nije previše promenio u odnosu na prethodnu godinu.
„Vlast je potpuno nezainteresovana za ljudska prava generalno, tako da ova zajednica nije izuzetak. Male promene koje se eventualno dese ne rešavaju suštinske probleme i situacija je uvek takva da postoji ispružena ruka organizacija, ali da je maksimum vlasti da organizuje neki sastanak koji ne daje nikakav rezultat. Kao i uvek, problemi su nasilje i diskriminacija, kao i neadekvatan pravni okvir i veoma skromna primena postojećih zakona koji su važni za LGBTIQ+ zajednicu“.
Nedelja ponosa
Nedelja ponosa, koja traje od 2. do 9. septembra, otvorena je u Prajd info centru pod sloganom „Ponos su ljudi“.
„Ovogodišnju Nedelju ponosa simbolično otvaramo u Prajd info centru, jer ovaj prostor jeste prostor koji smo mi osvojili i gradili tokom godina. Nije nam dozvoljeno da Nedelju ponosa otvorimo ni u jednoj instituciji, što je praksa u mnogim zemljama gde se održava ovakav događaj, a prošle godine smo kod spomenika Pobedniku bili okruženi kordonima policije, jer je događaj procenjen kao visoko nebezbedan. Zato smo se ‘povukli’ u naša četiri zida iz kojih šaljemo poruku da su institucije i dalje gluve na naše zahteve, ali da isto tako nećemo odustati od protesta i borbe za jednakost i dostojanstven život svih LGBT građana i građanki Srbije“, navodi Filip Vulović iz Beograd Prajda.
Prajd Marš ove godine održava se 7. septembra od 16 sati, a šetaće se od Parka Manjež, ulicom Nemanjinom do Vlade Srbije, zatim do Terazija i Narodne skupštine, ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana. Kraj šetnje biće u parku Manjež, gde učesnike očekuje i niz koncerata.
Na čelu ovogodišnjeg marša biće kuma Prajda pevačica Zejna: „Posle svega što su moji saborci izneli, mislim da je veoma jasno da imamo za šta da se borimo. Zato se vidimo na Prajd maršu u subotu.“
Otvaranju Nedelje ponosa je prisustvovao i šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre. Nedelja ponosa obuhvata niz kulturnih, umetničkih i edukativnih događaja, poput pozorišnog festivala, izložbi, panel diskusija, debata, žurki i razgovora sa zajednicom.
NASILJE
Tokom 2024. godine, Pride centar i druge organizacije koje pružaju podršku LGBTIQ+ zajednici često su se suočavali sa pretnjama i nasiljem.
U januaru 2024. godine, Pride centar u Beogradu je bio meta vandalizma; prozori su razbijeni, a zidovi su oskrnavljeni uvredljivim grafitima. Istraga je otvorena, ali napadači nisu odmah identifikovani.
Pojedinci koji se identifikuju kao deo LGBTIQ+ zajednice takođe su bili meta napada.
U proleće 2024. godine, zabeleženi su slučajevi fizičkih napada na članove zajednice. Ovi incidenti uključivali su nasilje na ulici i u javnim prostorima, često uz prisustvo predrasuda i mržnje. Policijski izveštaji ukazuju na to da su mnogi od ovih napada, iako prijavljeni, često nedovoljno istraženi, a počinioci nisu adekvatno kažnjeni.
Mladić Andrej Obradović, koji je u februaru ove godine doživeo policijsku torturu u stanu u kome živi sa cimerkom, nakon čega je štrajkovao glađu naišao je na ignorisanje institucija.
Goran Miletić kaže da je rešenje ovog problema „prilično jednostavno“ i dodaje kako je „potrebno da svaka institucija radi svoj posao. U svim zemljama sveta postoje napadi na LGBTIQ+ zajednicu. Međutim, razlika između Srbije i zemalja u kojima se poštuju ljudska prava je ta što žrtve kršenja ljudskih prava imaju veoma brz i efikasan pristup pravdi. U takvim zemljama, počinioci se identifikuju brzo, postupak pred sudom je brz i pravičan, a kaznena politika adekvatna, što u Srbiji nije slučaj. Nažalost, policija, tužilaštvo i sudovi najčešće ne funkcionišu efikasno u slučajevima kada su žrtve pripadnici LGBTIQ+ zajednice“
„Neaktivnost tužilaštva i sudova u postupcima u kojima su žrtve pripadnici LGBTIQ+ zajednice je zabrinjavajuća i pomaka ima samo u retkim slučajevima. Dakle, kada ste neko iz zajednice, možete očekivati da onaj ko vas je napao neće biti kažnjen ili da će kazna biti veoma blaga, ako je ikada bude“, naglašava Miletić.
Nasilje nad LGBTQ+ zajednicom u Srbiji pokazuje potrebu za kontinuiranim radom na unapređenju prava, bezbednosti i društvenog prihvatanja.
„Nasilje je normalizovano u Srbiji, ali se verovatno svi ne slažemo od kada. Lično mislim da je nasilje oduvek bilo nešto prihvatljivo u ovom društvu, naročito prema slabijima. Ova normalizacija počinje u vrtiću, kada je roditeljima i vaspitačima simpatično što se mala deca tuku, dok se u školama i dalje podrazumeva da su dečaci pravi muškarci samo ako se tuku. Zbog toga i nije čudo da rezultati istraživanja pokazuju najviši stepen agresivne homofobije i spremnosti na nasilje prema LGBTIQ zajednici upravo kod mladih ljudi“, objašnjava sagovornik Novog magazina.
Jedino rešenje je jasno funkcionisanje sistema, koji kroz brze i efikasne postupke u svim slučajevima nasilja mora pokazati da će društvo i državni aparat imati nultu toleranciju na nasilje. Poslednji primer u kome su trojica maloletnika do smrti pretukla beskućnika bez ikakvog razloga nam ne daje razloga da budemo optimisti. Šta može očekivati neko ko pripada LGBTIQ+ zajednici, ukoliko se ovakvi napadi dešavaju ostalim sugrađanima?
Mislim da odgovor nikad ne sme biti da „moramo raditi zajedno“, jer odgovornost nas kao građana nije ista kao odgovornost onih koji vrše vlasti. U njihovim rukama su poluge moći, represivni aparat i resursi. Mi kao građani s pravom očekujemo sigurnost i rešavanje naših životnih problema“ zaključuje Miletić.
PARADA PONOSA 2024
Ovogodišnji događaj koji slavi različitosti i označava borbu za prava i jednakost LGBTIQ+ zajednice održaće se u subotu 7. septembra. Cilj Parade ponosa je podizanje svesti o pravima LGBTIQ+ osoba i borba protiv diskriminacije, dok istovremeno jača osećaj zajedništva i solidarnosti među svim učesnicima. Šarena povorka, umetnički nastupi i najrazličitije aktivnosti koje promovišu ljubav, toleranciju i zajedništvo obeležiće ovu nedelju.
U Srbiji trend zabrane Prajda ne postoji od 2014. godine.
Miletić kaže da se „od 2014. godine do danas, Prajd održava normalno, sa izuzetkom 2022. godine, kada je EuroPride nekoliko puta zabranjen“, dodaje da je „očigledno vlastima smetala najveća evropska manifestacija koju LGBTIQ zajednica organizuje svake godine: „To je ujedno i jedini EuroPride koji je ikada zabranjen. Ne očekujem da će biti zabrana ili problema u vezi održavanjem Beograd Prajda 2024. Želimo da pošaljemo krajnje jednostavnu poruku da smo mi koji smo pripadnici LGBTIQ+ zajednice takođe ljudi kao i svi drugi građani i građanke. Imamo iste probleme, želju da živimo pristojan život sa onima koje volimo. Međutim, razlika je što zbog seksualne orijentacije ili možemo da koristimo neka prava koja drugi građani mogu ili zbog ovog identiteta trpimo nasilje i diskriminaciju.“
Zahtevi LGBTIQ+ zajednice
Nema promena u zahtevima već nekoliko godina. Što se tiče zakonodavnog okvira, Zakon o istopolnim zajednicama i Zakon o rodnom identitetu su prioritet. Ostali zahtevi su brza i adekvatna reakcija državnih organa i javna osuda predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBT+ zajednici, eksplicitno prepoznavanje LGBT+ u lokalnim akcionim planovima, kao jednu od posebno osetljivih društvenih populacija i izvinjenje svim građanima Srbije koji su pre 1994. godine bili sudski i na druge načine progonjeni zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta.
Pored toga, od vlasti se očekuje unapređenje obrazovanja i edukacije mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu i da se uvede besplatna i lako dostupna preekspoziciona i postekspoziciona profilaksa (PrEP i PEP). Ovaj poslednji zahtev je delimično realizovan, ali nema pomaka kada su u pitanju ostali zahtevi.
Kako je i naglašeno na otvaranju ovogodišnje Nedelje ponosa, zahtevi Beograd Prajda nisu se menjali godinama. Ima ih ukupno osam, a nijedan do sada nije ispunjen, ali kako su ljudi u fokusu ovogodišnje kampanje, akcenat je stavljen na prva tri zahteva koja se odnose na zakonska rešenja.
„Usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama odlaže se godinama i uvek se čeka nekakav povoljan politički trenutak da se naši životi zakonski regulišu, a ljudima koji godinama i decenijama žive sa svojim partnerom ili partnerkom za to vreme životi prolaze. Usvajanje Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba još je manje izvesno, a bez njega su transrodne i interseks osobe osuđene na patologizujuće i zastarele medicinske prakse, koje nam ugrožavaju telesnu autonomiju i sprečavaju normalizaciju našeg postojanja i integraciju u društvo“, navodi Matija Stefanović iz Beograd Prajda.
Još samo da ima ko da ih čuje. Videće ih svakako.
USKRAĆENA PRAVA
Položaj LGBTQ+ osoba u Srbiji i dalje je obeležen značajnim izazovima i uskraćenim pravima, iako su se u poslednjim godinama činili neki koraci ka poboljšanju njihovog statusa. Nažalost, stvarnost pokazuje da LGBTQ+ osobe često trpe posledice diskriminacije i nepravde u različitim aspektima života.
Jedan od najvećih problema s kojim se LGBTQ+ zajednica suočava u Srbiji je nedostatak zakonske zaštite. Brakovi između osoba istog pola nisu legalni, a istopolnim parovima nije dozvoljeno usvajanje dece. Ova pravna uskraćenost stvara osećaj marginalizacije i nepravde među LGBTQ+ osobama, koje su uskraćene osnovnih prava koja su dostupna heteroseksualnim parovima. Iako Zakon o zabrani diskriminacije predviđa zaštitu na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, njegova primena u praksi često je nedovoljna. U mnogim slučajevima, LGBTQ+ osobe ne dobijaju adekvatnu pravnu zaštitu ili se suočavaju sa problemima u ostvarivanju svojih prava.
Problemi se ne završavaju samo u pravnom okviru; društvena i zdravstvena prava LGBTQ+ osoba takođe su ozbiljno ugrožena. Transrodni pojedinci, na primer, često se suočavaju sa poteškoćama u pristupu specijalizovanoj medicinskoj nezi i uslugama koje su im potrebne za proces tranzicije. U mnogim slučajevima, oni se susreću s nedostatkom razumevanja i podrške od strane zdravstvenih radnika, što može dodatno pogoršati njihove zdravstvene probleme.
Socijalna isključenost je još jedan značajan problem. LGBTQ+ osobe često su izložene diskriminaciji u radnom okruženju, što može uključivati otežan pristup zapošljavanju ili napredovanju. Takođe, u obrazovnim institucijama, učenici i studenti LGBTQ+ identiteta često su meta nasilja i vršnjačkog maltretiranja, što može ozbiljno uticati na njihov akademski i socijalni razvoj.
Prava na privatnost i bezbednost takođe su ozbiljno ugrožena. LGBTQ+ osobe često su suočene s pretnjama kršenja privatnosti, uključujući prisilno otkrivanje svog identiteta ili seksualne orijentacije. Nasilje, kako fizičko tako i verbalno, još je jedan ozbiljan problem. Mnogi članovi zajednice doživljavaju nasilje na ulici, u javnim prostorima ili čak u svojim domovima, često uz nedostatak odgovarajuće reakcije od strane nadležnih organa.
„Od 2000. godine postoji trend unapređenja zakonodavnog okvira za LGBTIQ+ zajednicu“, kaže direktor Beograd Prajda i dodaje da je „zabrana diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije prisutna u 20-ak zakona, ali to nije slučaj sa diskriminacijom po osnovu rodnog identiteta. Zakon jasno definiše govor mržnje, a Krivični zakon predviđa i zločin iz mržnje. Dakle, propisi koji su do sada usvojeni pružaju solidan okvir, ali se veoma često primenjuju samo delimično. Sa druge strane, vlast iz nepoznatih razloga ne želi da usvoji ni Zakon o istopolnim partnerstvima, ni Zakon o rodnom identitetu, iako je to predvidela akcionim planovima. Ovo su dva ključna zakona koji će imati uticaja na pripadnike/ce zajednice. Njihova primena neće koštati ništa, niko neće izgubiti nikakvo pravo, a mnogima će život biti olakšan“ završava Miletić.
Ova godina pokazuje da je zajednica i dalje suočena sa ozbiljnim izazovima, ali i da postoji stalna borba za poboljšanje prava i bezbednosti LGBTQ+ osoba u Srbiji.