Optužno veće zagrebačkog Županijskog suda na jutrošnjoj sednici potvrdilo je optužnicu koju je podigla Kancelarija za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala.
Odluku veća pod predsedavanjem sudije Jasne Smiljanić nakon sednice zatvorene za javnost novinarima je potvrdio Čedo Prodanović, jedan od Sanaderovoh advokata.
Veće je saslušalo rezultate istrage i dokaze kancelarije, kao i izjašnjavanje Sanadera i njegovih advokata.
Sanaderu je prošle sedmice počelo suđenje za ratno profiterstvo, odnosno da je 1994. i 1995. godine kao tadašnji zamenik ministra spoljnih poslova, tražio i dobio proviziju od Hipo banke koja je dala kredit.
Osim prepuštanja upravljačkih prava u Ini, Sanader je, po danas usvojenoj optužnici, trebalo da se dogovori i o sklapanju ugovora o izdvajanju gasnog poslovanja iz Ine, to jest onog dela koji stvara gubitke, a koji bi preuzela Hrvatska.
Optužnicom je predloženo i da Sanader, ako ga osude i presuda postane pravosnažna, državi vrati deset miliona evra.
Mediji nagađaju da bi, nakon potvrđivanja i te optužnice, moglo doći do objedinjavanja sudskog procesa, što bi odgovaralo i optužbi i odbrani.
Istraga se u slučaju Ina Mol od sredine juna vodila i protiv predsednika uprave mađarske kompanije Žolta Hernadija, ali i bivšeg vicepremijera Damira Polančeca. Od krivičnog gonjenja Polančeca se odustalo, jer Kancelarija nije našla dokaze da je pomogao Sanaderu u krivičnom delu.
Pre podizanja optužnice državno tužilaštvo nije uspelo dobiti iskaz osumnjičenog Hernadija iako ga je zatražilo od mađarskih kolega, a po pisanju medija, odbijanje je obrazloženo time da bi prenošenje traženih podataka ugrozilo bezbednost Mađarske. Nakon toga postignut je dogovor da se kazneni progon Hernadija prepusti Mađarskoj.
Sanader je tvrdnje o mitu odbacio i na svedočenju pred saborskom komisijom u oktobru prošle godine, kao i krajem avgusta kad su ga istražioci Kancelarije o tome ispitali u zagrebačkom zatvoru Remetinec u kome se nalazi otkako ga je sredinom jula Austrija izručila Hrvatskoj. I tada je ponovio da su o pojedinostima spornog ugovora bili upoznati svi članovi vlade, koalicioni partneri i tadašnji predsednik Stjepan Mesić.