Siromašni protiv bankara i političara

Globalizacija u 2011. godini na dramatičan način pokazuje svoju snagu. Kao da je, bar kada je reč o ovoj godini, sve započelo sa Arapskim prolećem u zemljama Mediterana, u kojima su poput domino efekta padali dugotrajni autoritarni režimi  od Egipta do Libije. Sirija se još opire tom talasu, ali je pitanje samo do kada.

Na evropskom delu Mediterana, u Španiji i Grčkoj, već mesecima se vlade suočavaju sa širokim i odlučnim protestima građana, a pre svega mladih. Dužnička kriza je u prvi plan izbacila Grčku, kojoj Evropska unija i Sjedinjene Države ne mogu da dozvole da bankrotira. Za Evropsku Uniju to bio bio težak udarac evrozoni, što bi iz osnova poljuljalo ne samo evro već i samu Uniju. Za Sjedinjene Države finansijski bankrot Grčke takođe ne dolazi u obzir, pogotovo ako je tačno, kako tvrde neki analitičari, da su grčki krediti osigurani kod vodećih američkih osiguravajućih kompanija. Na primeru Grčke se vidi da Evropska Unija pre svega brani sebe, a to isto rade i Sjedinjene Države. Grčki premijer Papandreu će prvi platiti cenu odlaskom iz vlade. Mnogo veću cenu će platiti većina stanovništva Grčke, kao i Evropske Unije, koju ako reši problem Grčke očekuju slični problemi sa Španijom, Portugalom i Italijom.

Na drugoj strani Atlantika, u zemlji u kojoj je krenuo prvi talas finansijske krize pre tri godine, započeo je ove jesen jedan upozoravajući pokret pod nazivom „Okupirajmo Vol Strit“. Pokret je brzo dobio kako globalnu tako i podršku u gradovima širom SAD. U prvih par meseci slični protesti su se javili u preko 900 gradova u svetu, od Londona i Berlina do Manile i Kuala Lumpura. Ban Ki Mun je priznao da je globalna finansijska kriza bila okidač ovih protesta.

Učesnici su ovako definisali platformu pokreta: „Occupy Wall Street je samonikli  pokret građana bez lidera, različitih boja, roda i političkih stremljenja. Ono što nam je zajedničko to je da smo mi 99% onih koji više neće da tolerišu gramzivost i korupciju onih 1%. Upotrebljavaćemo taktiku revolucionarnog Arapskog proleća da bi postigli naše ciljeve i da ohrabrimo upotrebu nenasilja da bi se obezbedila maksimalna sigurnost svih učesnika“.  Jedan od 99 uhapšenih na Menhetnu u tom duhu izjavljuje da „ako nas je ičemu naučilo Arapsko proleće to je da je oružje nemoćno i beskorisno u sukobu sa idejom“.

Šta je zajedničko ovim protestima u razvijem demokratskim zemljama sveta?

Prvo i najočiglednije je da učesnici protesta imaju izarzito negativan stav kako prema političarima, tako i prema bankama i drugim finansijskim institucijama. Oni saopštavaju da im nisu potrebni ni političari ni bankari da bi izgradili bolji svet.

Drugo, učesnici protesta su svesni da je strategija političkih i finansijskih elita da se glavni teret izlaska iz krize prebaci na široke slojeve stanovništva. 

Treće, u uslovima krize koja potresa razvijeni svet već tri godine, ljudima sve teže pada ogroman i sve dublji jaz između 1% ekstremno bogatih i 99% onih kojima padaju plate i vrednost nekretnina, a zahtevi za štednjom  i otplatama kredita postaju sve zaoštreniji.

Četvrto, restrikcije u oblasti obrazovanja i zdravstva do kraja minimiliziraju socijalne funkcije države i dovode u pitanje preživljavanje modela države blagostanja i socijalne sigurnosti.

Peto, građanima, a posebno mladoj generaciji, najteže pada porast broja nezaposlenih, koji i u najbogatijim društvima, poput Sjedinjenih Država, dostiže i 10%.

Zanimljivo je da je Džoš Ernest, portparol Baraka Obame, izjavio da će Predsednik nastaviti da prima k znanju frustraciju koju i on lično deli u vezi sa potrebom da Vašington učini više da se podrži privredni oporavak i da osigura da se interesi 99% Amerikanaca bolje reprezentuju. Zbog produžene ekonomske krize šanse Obame za drugi predsednički mandat ne stoje sjajno, pa je razumljivo što ima razumevanja za nezadovoljstvo građana. Istovremeno, protest ide na ruku Demokratskoj stranci jer je to do sada jedina protivteža republikanskom konzervativnom pokretu čajanki.

Šta se može zaključiti iz dosadašnjeg razvoja pokreta „Okupirajmo Vol Strit“?

Najpre, pokret pokazuje da i u najrazvijenijim demokratskim državama, kao i na globalnoj sceni, postoji veliki raskorak između težine društvenih i ekonomskih problema, i sposobnosti političkih elita i lidera ta te probleme uspešnije rešavaju. Opšte nezadovoljstvo političkim i ekonomskim elitama postaje jedno od važnih obeležja našega doba.     

Potom, da sve više građana nije spremno da toleriše pohlepu finansijskih i drugih institucija, koje svojim poslovanjem današnji globalizovani svet čine sve nesigurnijim i neizvesnijim.  Ako svet ne uđe u eru „distributivnog kapitalizma“, kapitalizam rizikuje da izgubi svoju socijalnu legitimaciju da bi mogao uspešno da funkcioniše.

Postojeća ekonomska i finansijska kriza, kao i masovni protesti koje je izazvala u najvećim i najbogatijim metropolama sveta, pokazuju da je neo-liberalni koncept kapitalizma došao do svojih granica, i da se mora ozbiljno, dalekosežno i sveobuhvatno da menja. Da li će i koliko pokret „Okupirajmo Vol Strit“ biti održiv, trajan i uspešan, i da li je jedan od njegovih najradikalnijih slogana „The only solution is World Revolution“ („Jedino rešenje je svetska revolucija“) realan i ostvariv, ostaje da se vidi.