Vi ste Palestinka i građanka Izraela. Živite u Haifi. Da li je Haifa mesto odakle je vaša porodica poreklom?
Tačno je, ja sam Palestinka, državljanka Izraela. Rođena sam i odrasla u Nazaretu, kao i moj otac; moja majka je rođena u Haifi. Političko-istorijska pozadina je da su moji baba i deda sa obe strane rođeni u Palestini pre osnivanja Izraela. Uprkos ratu 1948, nakon kojeg je osnovan Izrael, i rezultirajućoj Nakbi – Palestinskoj katastrofi, koja je, između ostalog, dovela do toga da 80 odsto Palestinaca bude primorano da pobegne sa svoje zemlje u susedne zemlje i dalje po svetu, oni su nekako uspeli, kao i drugi, da ostanu i dobiju izraelsko državljanstvo. Stoga, Palestinci danas čine 20 odsto izraelskog stanovništva.
Studirali ste pravo u Sjedinjenim Američkim Državama. Da li ste u to vreme razmišljali da ostanete tamo i bavite se advokaturom?
Dobila sam stipendiju za master studije iz međunarodnog prava, rodna pitanja i ljudskih prava na američkom univerzitetu u Vašingtonu. Sastavni deo uslova stipendije bio je moj povratak u Izrael kako bih osnovala odeljenje za rod i ljudska prava u okviru Kajana, feminističke arapske organizacije, kako bi se pružale besplatne pravne usluge arapskim ženama u Izraelu. Organizacija se, između ostalog, bavila patrijarhalnim odnosima i podređenošću arapskih žena u njihovim zajednicama, u okviru diskriminacije palestinske manjine u državi Izrael. Odeljenje i danas u potpunosti funkcioniše. Ne mogu reći da u to vreme, pre 20 godina, nisam imala želju da ostanem u inostranstvu i tamo radim. Retrospektivno gledajući, povratak u moju zajednicu je bila ispravna stvar.
Vi ste advokat koji se fokusira na odbranu prava palestinskih građana Izraela, kao i prava Palestinaca na okupiranim teritorijama. Možete li objasniti zašto Izrael nema ustav? Koje osnovne zakone koristi umesto ustava i da li su oni dobra alternativa?
Novoosnovane države obično usvajaju ustav koji ih definiše kao i njihovu političku viziju. Umesto toga, prilikom stvaranja države Izrael 1948, vođene su diskusije o tome da li treba imati ustav ili ne. U novom parlamentu bilo je protivljenja izradi ustava. Da bi se rešilo ovo neslaganje, parlament se 1950. opredelio za osnovne zakone koji imaju ustavni status, a koji će u budućnosti činiti formalni ustav. U to vreme, debata se vodila o tome da li će država Izrael biti definisana kao verska jevrejska država ili liberalna sekularna država. U nekom trenutku tokom ovih diskusija, velika kontroverza se pojavila: da li treba uključiti standardni princip i pravo na jednakost i dostojanstvo. To bi podrazumevalo obavezu da se na ravnopravan način postupa na ustavnom nivou sa Palestincima koji su ostali u novoosnovanoj državi Izrael nakon rata, a koji u očima jevrejske države ostaju neprijatelj protiv koga su se borili 1948. To je glavni razlog za odlaganje pisanja ustava. Država Izrael, 78 godina kasnije, još uvek nema formalni ustav.
Možete li nam reći o nekoliko najznačajnijih kršenja prava Palestinaca, kako u Izraelu tako i na okupiranim teritorijama, sa kojim ste se susretali u sudskim postupcima tokom 15 godina rada u organizaciji Adala (Pravda), istaknutoj palestinskoj nevladinoj organizaciji za ljudska prava?
Teško je govoriti o jednom ili nekoliko pojedinačnih slučajeva u okruženju institucionalnog rasizma i aparthejda. Potrebno je razumeti kako funkcionišu različiti izraelski pravni sistemi u državi Izrael, na palestinskim teritorijama koje okupira, i u Gazi, i kako Izrael deluje na celokupnoj zemlji koja je pod njegovom kontrolom, koji se zasnivaju na supremaciji jevrejskog naroda, što je deo izraelske političke vizije. Sada je moguće da se to isto primenjuje i u Južnom Libanu. Zakoni koje je usvojio izraelski parlament imaju za cilj da ugroze sve što je povezano sa palestinskim pravima, bilo da se radi o slobodi izražavanja, ponovnom ujedinjenju porodice, raspodeli budžeta, vlasništvu nad zemljištem, sticanju državljanstva, pravu na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, kao i političkim pravima. To je kontekst u kojem sam vodila sudske postupke. Podnela sam više od 100 peticija Vrhovnom sudu Izraela, zastupajući Palestince sa obe strane Zelene linije, de fakto granice između Izraela i palestinskih teritorija. Danas, u okviru sopstvene advokatske prakse, nastavljam da radim na nekoliko pojedinačnih slučajeva političkog progona Palestinaca nakon 7. oktobra 2023.
Savsan Zaher sa stanovnicima nepriznatog beduanskog sela Bir Hadaž koji se suočavaju sa evikcijom i rušenjem od strane Izraelskih vlasti, 2024. (Foto: Privatna arhiva)
Šta ste tvrdili u postupku protiv zakona o nacionalnoj državi iz 2018. koji je pokrenut u ime široke koalicije palestinskih tela? Koje je promene ovaj zakon doneo Palestincima?
Dok sam još radila u Adali, bila sam deo pravnog tima koji je podneo peticiju protiv zakona iz 2018. Izrael – nacionalna država jevrejskog naroda, koji je osnovni zakon. On je dao ustavni legitimitet principu jevrejske supremacije, čak je definisao državu Izrael kao uspostavljenu u biblijskoj zemlji Izraelu. To bi ukazivalo da već od svog stvaranja Izrael nije želeo da definiše svoje granice, jer je ciljao da ih na kraju proširi na te biblijske granice, naime na Zapadnu obalu, Gazu, Liban, umesto da prihvati međunarodno priznate granice. Član 1 navodi da samo jevrejski narod ima pravo na samoopredeljenje. Dalje, definiše jevrejska naselja kao nacionalnu vrednost i podstiče njihovo osnivanje. U celom zakonu se uopšte ne pominju Palestinci, koji čine 20 odsto izraelskih građana. Ustav treba da definiše granice zemlje i ljude unutar tih granica, tako da bude jasno na koga se ustav primenjuje, koga treba da štiti i brani. Ovaj Osnovni zakon dao je ustavno priznanje jevrejskoj supremaciji, jer su status i prava Palestinaca u njemu bili potpuno potkopani jer nisu ni pomenuti. To je zauzvrat omogućilo porast rasizma u javnosti protiv Palestinaca. Značajan incident se dogodio u maju 2021. kada su ekstremni jevrejski doseljenici ušli u mešovite jevrejsko-arapske gradove ili arapske gradove u Izraelu, brutalno napadajući Palestince, od kojih su neki ubijeni, i njihovu imovinu, uz podršku policije. Ovo je prevod onoga što se može dogoditi kada se supremacija ustavno potvrdi. Skok u napred do napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, dobijamo genocidne i dehumanizujuće izjave, poput onih da su Palestinci ljudske životinje, da su svi Hamas, pretvarajući svakog Palestinca u neprijatelja, kako bi se opravdao tekući genocid u Gazi. Osnovni zakon iz 2018. nije direktno izazvao genocid, ali je omogućio atmosferu koja je dozvolila da se on sprovede, i dajući mu legitimitet da se on nastavi.
„ZAKON O SMRTNOJ KAZNI ZA PALESTINCE“
Koje su diskriminatorne klauzule Zakona o smrtnoj kazni za teroriste iz marta 2026?
Ovaj zakon bi trebalo da se zove zakon o smrtnoj kazni za Palestince. On se nadovezuje na prethodno postojeći zakon koji dozvoljava upotrebu smrtne kazne za izuzetne zločine, a koji se nije primenjivao. Zakon se primenjuje na Palestince na Zapadnoj obali i u Izraelu. On eksplicitno izuzima Jevreje jasno navodeći da se smrtna kazna primenjuje samo na zločine počinjene protiv jevrejske osobe i Izraela. Nema odredbi koje se odnose na zločine počinjene protiv Palestinaca, stoga se ovaj zakon ne odnosi na Jevreje. Međunarodno pravo poziva države da ukinu smrtnu kaznu, oko 75 odsto zemalja širom sveta je to učinilo u poslednjih nekoliko decenija. Dok neke zemlje zadržavaju smrtnu kaznu, Izrael je jedina zemlja čiji se zakon primenjuje samo na jednu etničku ili nacionalnu grupu. Prosta većina sudija je dovoljna da se zakon primeni, a smrtna kazna mora biti izvršena vešanjem u roku od 90 dana. Treba napomenuti da se Palestinac, za koga se na licu mesta sumnja da je počinio zločin, odmah strelja, bez suđenja. Slično zakonu o nacionalnoj državi, ovaj zakon omogućava negativno okruženje. Ako odete na plažu, u teretanu, u poslastičarnicu, ljudi nose oružje svuda, čak i civili koji ne služe vojsku dobijaju dozvole za nošenje oružja, društvo je naoružano, militarizovano. Čovek zaista ne zna kako bi se izraelski Jevrejin sa pištoljem mogao ponašati suočen sa Palestincem čiji mu se izgled ne sviđa. Ovi zakoni doprinose ukidanju osnovnog dostojanstva i dehumanizaciji Palestinaca, što može dovesti do ekstremnih postupanja protiv njih.
Godine 2024, zastupali ste Palestinsku upravu u peticiji pred Vrhovnim sudom Izraela u vezi sa izraelskim zadržavanjem palestinskih poreskih prihoda sa Okupiranih teritorija. Možete li nam reći nešto o ovom slučaju?
Poreklo Izraelskog ovlašćenja za naplatu palestinskih poreza na Okupiranim teritorijama nalazi se u Sporazumu iz Osla s početka 1990. Ovaj sporazum je omogućio nastavak izraelske kontrole, okupacije i dominacije. Pariski protokol, aneks sporazuma, reguliše ekonomske odnose između Palestine i Izraela, dozvoljavajući Izraelu da naplaćuje određene poreze i redovno ih distribuira Palestinskoj upravi. Međutim, od pre nekoliko godina, posebno pod desničarskom vladom, Izrael je počeo da zadržava prihode od ovih poreza pozivajući se na razne izgovore, posebno da PU podržava terorizam protiv Izraela jer pruža socijalne beneficije Palestincima koje se nalaze u izraelskim zatvorima. Treba napomenuti da je izraelski sistem vojnog sudstva koji se primenjuje na Zapadnoj obali manjkav i nepravedan, 99 odsto slučajeva završava osuđujućim presudama i da su beneficije namenjene članovima porodice koji su ostali bez hranitelja. Zatim, u martu 2024. Kneset je usvojio novi zakon kojim se PU smatra odgovornom za svaki napad Palestinca na izraelskog Jevrejina na Zapadnoj obali, bez obzira na to da li je PU na bilo koji način bila umešana ili ne, nametnuvši joj obavezu plaćanja nadoknade za svaki napad bez obzira na pričinjenu štetu, koje su u milionskim iznosima plaćeni iz palestinskih poreza. Palestinski ministar finansija me je zamolio da podnesem peticiju protiv ovog zakona. Bio je to jedinstven slučaj u kojem je okupirana vlada tužila okupatora, slučaj se zvao „PU protiv izraelskog Kneseta“. Vrhovni sud je odbacio naš slučaj, tvrdeći da PU nije imala ovlašćenje da dovodi u pitanje izraelski zakon, iako je zakon direktno uticao na one u čije ime je peticija podneta. To se svodi na krađu jedne vlade od druge. Ali to je više od pravnog pitanja. Zadržavanje do 75 odsto prihoda PU je takođe način da se spreči njeno funkcionisanje i pružanje usluga njenom narodu, koji na kraju trpi posledice. Izrael namerno pokušava da oslabi PU, čime sprečava stvaranje države Palestine, što zauzvrat otvara put za aneksiju Zapadne obale.
Da li sarađujete sa izraelskim advokatima i nevladinim organizacijama za ljudska prava?
Član sam upravnog odbora organizacije B’Celem, glavne izraelske organizacije za ljudska prava, i organizacija Lekari za ljudska prava – Izrael me je zamolila da govorim na predstavljanju izveštaja „Genocid u Gazi“ 2025. Takođe zastupam izraelske organizacije za ljudska prava i feminističke organizacije pred izraelskim vlastima, uključujući i sudove. Međutim, saradnja između nevladinih organizacija je smanjena u poređenju sa periodom pre oktobra 2023. Izraelska javnost, čiji su muževi, sinovi, braća, rođaci i prijatelji pripadnici vojske koja je sprovodila genocid, ne može da se suoči sa stvarnošću tog genocida. Izraelskim nevladinim organizacijama je trebalo dve godine da priznaju genocid, stvarajući jaz sa međunarodnim organizacijama za ljudska prava čiji su izveštaji, koji su ga rano priznali, doprineli raskolu između Palestinaca i izraelskih nevladinih organizacija.
U slučajevima građanskog rata, neke države nisu pokretale krivične postupke protiv onih koji su počinili užasne zločine kako ne bi ugrozile mir. Radilo se ili o opštoj amnestiji, ili o traženju istine i pomirenju gde je žrtvama data prilika da javno govore, dok su počinioci morali da priznaju svoje zločine da bi dobili amnestiju. Šta mislite o takvim pristupima?
Moj stav je jednostavan i kratak: treba da postoji odgovornost, a ne nekažnjivost za ceo lanac komande, od donosilaca odluka koji omogućavaju genocid do vojnika koji ga čine na terenu, kako zahtevi međunarodnog prava nalažu. Ako nema odgovornosti, zločini će se nastaviti kao što se nastavljaju i danas u Gazi i ostatku palestinskih teritorija i okupiranoj Golanskoj visoravni. Ovi zločini se šire na jug Libana, jug Sirije, do nezakonitog rata koji je vođen sa SAD protiv Irana. Međunarodno pravo se mora poštovati kao što je bio slučaj u drugim regionima i zemljama. To smo videli kod bivših jugoslovenskih lidera optuženih za genocid, kod lidera Ruande i drugih afričkih kriminalaca, pa čak i kod bivšeg predsednika Dutertea sa Filipina koji je trenutno izveden pred Međunarodni kriminalni sud. Isto bi trebalo da važi i za Izrael.
Palestinski studenti sa Univerziteta u Haifi sa Sosan Zaher posle saslušanja u okružnom sudu u Haifi njihovog postupka protiv Udruženja studenata da ograniče izbore na univerzitetu, 2024.
(Foto: Privatna arhiva)
Da li sebe smatrate delom palestinskog otpora?
Međunarodno pravo dozvoljava sve vrste borbi i otpora protiv okupacije, aparthejda i genocida, među kojima je i borba za ljudska prava. Ja ću nastaviti da radim ono za šta sam obučena, a to je da pokušavam da branim, štitim i promovišem prava Palestinaca koja Izrael krši, bilo kroz govore na forumima, medijima ili radeći na pravnim slučajevima koji se tiču palestinskih prava. Palestinski advokati u Izraelu žive i rade u složenom okruženju. Izraelski sistem nas posmatra kao deo neprijatelja. Radimo na osnovu izraelskih zakona koji nisu pravedni prema Palestincima. Izrael čak ni ne pokušava da radi na svojim kontrolama i ravnotežama. Njegov pravni sistem slabi, dok ekstremno desni političari jačaju, uništavajući preostale norme koje su ranije postojale. Dolaze na ročišta u Vrhovnom sudu, psuju nas, sramote i zastrašuju, sprečavajući nas da iznesemo svoje slučajeve. Više puta sam bila skoro fizički napadnuta u hodnicima suda. Vidimo kako Izrael sprovodi genocid nad Palestincima čiji smo deo. Ponekad gubimo nadu ili fokus. Koliko ćemo biti uspešni, u ovom trenutku je neizvesno. Kolege i ja ćemo nastaviti da pokušavamo da pomognemo u ispravljanju nepravdi na način koji možemo, svesni da postoji rizik da u nekom trenutku budemo na neki način povređeni.
Ako bi sudovi budu sprovodili pravdu, ako se ponište izraelski diskriminatorni zakoni, ako se Izrael uključi u iskrene konstruktivne razgovore sa Palestincima, s obzirom na to da ni Palestinci ni izraelski Jevreji neće napustiti istorijsku Palestinu, da li zamišljate dan kada će održivi mir prevladati i da li su vaši trenutni napori usmereni ka izgradnji takvog ishoda?
U ovom trenutku, slušajući i posmatrajući izjave i postupanje izraelskih zvaničnika u Palestini i regionu, vizija postavljena u Vašem pitanju deluje nemoguće, jer Izrael nastoji svim nezakonitim sredstvima da nastavi svoj genocidni rat i zločine protiv čovečnosti zarad proširenja svojih granica na biblijske granice „Velikog Izraela“. U ovom trenutku, sav fokus na lokalnom i međunarodnom nivou trebalo bi da bude usmeren na pritisak na Izrael da odmah zaustavi svoje zločine i bude pozvan na odgovornost.
Prevod: Zorana Kostić
Savsan Zaher na konferenciji Centra prekid vatre za građanska prava u vezi Izraelska ograničenja za poboljšanje statusa Palestinaca na Okupiranim teritorijama, London, 2023. (Foto: Privatna arhiva)
